Osamnaest godina

Maturanti su odavno napustili školske klupe ali ih njihova razredna nije zaboravila 🙂  Sakupila sam izabrane rečenice iz njihovih završnih radova u jednu prezentaciju, u kojoj su slajdovi  poređani po azbučnom redu . Nema više dnevnika ali postoji ovaj virtuelni spomenar da nas podseti kakvi su snovi, želje i misli sa osamnaest godina. Za početak osetite te godine:

“ Osamnaest godina. Nije dovoljno da se shvati, ali je dovoljno da se želi. Pokušavam da zavirim u sebe, i ono što tu pronalazim su samo pitanja, strah od nepoznatog, nedoumice i nemir. Kraj srednje škole i početak nečeg novog…Otrežnjenje i sazrevanje. To je ono što čeka mene i sve one koji još koji trenutak sede u đačkoj klupi, grčevito držeći se za olovku kao da su njome na nebu života ispisani putevi kojima treba koračati. Nebo bez oblaka, bez patnje, bez suza. Nebo obasjano svetlošću uspeha, prosperiteta, rada i sigurnosti…

Osamnaest godina. Nije dovoljno da se shvati, ali je dovoljno da se veruje. Kopam po duši i otkrivam dovoljno snage i volje da se borim. Snage da otvorim vrata, zakoračim, preskočim prag. Hoću da opravdam to što je neko verovao da ja mogu i imam snage da postignem nešto u životu … “           Stefan Vujić G41