Osnova kuće Lepenskog Vira je u obliku ljudskog dlana- moja pretpostavka (otkriće)

lepenski-vir-osnova-kuce-u-obliku-ljudskog-dlanaОвај текст објављен је у Просветном прегледу (8. септембар 2016. број 966) под именом Куће у облику људског длана. Како сам дошла до овe претпоставке и аргументи са којима je браним  приказани су у наведеном тексту:

Уколико покушавамо да уводимо иновације у свој рад, осим задовољства које ћемо поделити са ученицима због једног занимљивијег и другачијег часа,  можемо бити награђени и неким новим сазнањем, или у овом случају, чак и открићем/ претпоставком која  не постоји у стручној јавности. Свакако, потребно je нову претпоставку и одбранити смисленим чињеницама, што је овде и учињено. Да ли је претпоставка тачна, то не можемо сигурно доказати јер се односи на период од  пре 9000 година, али свакако доприноси развоју дивергентног и креативног мишљења.

Први корак у развијању дивергентног мишљења јесте препознати проблем и поставити питање које може довести до различитих решења. У конкретном случају питање гласи: Каквог су облика основе кућа Лепенског Вира? Званична стручна јавност каже да су облика испупченог трапеза – трапезоида или зарубљеног кружног исечка. Да ли постоји још неко решење?

Прво, навешћемо чињенице које су познате: снова куће Лепенског Вира је трапезоидне основе, са каменим, правоугаоним огњиштем у средини у коме се чувао жар, док се ватра ложила испред, између косих камених блокова. Око огњишта  су поређани  карактеристични симболи од камена, увек врхом окренутим према огњишту: simboli-lepenskog-viraКамени под је од заливеног, црвеног кречњака, као на слици:

lepenski-virДо нових претпоставки сам дошла приликом припреме за час, односно приликом цртања и снимања  филма у веб алату Screencast-o-matic: https://www.youtube.com/watch?v=RO-l5lrZZPI&feature=youtu.be  .  Уочила сам неке аналогије па сам  поставила  следеће  претпоставке:

  1. Симболи око огњишта повезани су са поступком градње куће

Приликом цртања основе куће у  AutoCAD-у  полази се од једнакостраничног троугла, коме се затим уклања једна страница и уместо ње се црта кружни лук. На супротној страни, троугао се одсеца на четвртини стране. Уочена је веза између поступка градње и  три симбола око огњишта:

  • Δ први симбол указује да се прво црта једнакостранични троугао
  • Λ други симбол указује да се брише једна страна троугла и уместо ње црта се кружни лук
  • А трећи симбол указује да се врх троугла брише на четвртини стране троугла

2. Основа куће Лепенског Вира је у облику људског длана

 

До ове претпоставке се дошло путем асоцијација. Посматрајући  три древна симбола, прво сам их поређала у већ наведени распоред а затим покушала да их прочитам. Можемо  их срочити у слог: ДЛА. Размишљала сам која  реч  садржи тај слог и добила  реч:  ДЛАН. Погледала сам  у свој длан и препознала у њему облик куће Лепенског Вира! lepenskii-vir-simboli-dlanПоставила сам и следеће аргументе који иду у прилог овој претпоставци:

  • Боја и топлина длана

Камени под куће Лепенског Вира  је црвенкасте боје, што је и боја  људског длана. Под је увек био топао, као и људски длан,  јер је камено правоугаоно огњиште било уклопљено у камени под куће, што је стварало својеврсну акумулацију топлоте и после гашења ватре.

  • Пропорција шаке.

При изградњи основе куће, страница троугла  се делила на четвртине , да би се горња четвртина, при врху троугла, одстранила.  Анатомија  људске шаке показује да  размак зглобова,  тј. дужине костију шаке, имају исту пропорцију (четири четвртине). Ако посматрамо слику основе куће, камени блокови који чине прагове и огњиште куће подсећају на кости, што заједно са црвенкастим каменим подом даје пластичну органску структуру.

lepenski-vir-oblik-dlana– Древни симболи  су постављени  на местима где су руке .

Већ је позната   чињеница да ентеријер куће Лепенског Вира подсећа на човека: камени коси прагови су ноге, правоугаоно огњиште труп, центар троугла  је глава и на то место  се постављао лоптасти камен са удубљењем . На бочним странама огњишта , тамо где би требало да су руке, постављани  су приказани симболи . Пошто смо те симболе протумачили као ДЛАН а длан је део руке, то ова позиција симбола још више учвршћује поменуту претпоставку. Осим тога, симболи су као прсти, сва три симбола могу се приказати помоћу прстију руке. Опет асоцијација: симболи су убетонирани у под као што су прсти и длан целина.

3. Почетак органске архитектуре. Познато је да  насеље Лепенског Вира представља прво соларно насеље због карактеристичне оријентације куће. Шира страна  објекта  окренута је сунцу а ужа страна  према брду што омогућава боље очување топлоте. Међутим, ако је претпоставка да је основа куће облика длана тачна, онда је то и сам почетак органске архитектуре јер човек приликом градње опонаша природне органске облике. У време мезолита човек је живео у складу са природом и примећивао је како свако биће на земљи оставља својеврсни траг. Могуће је, да је човек градњом своје прве куће желео да она има људски отисак – отисак длана. Други разлог лежи у чињеници да облик длана има повољан аеродинамичан облик. Као становници Ђердапске клисуре сигурно су опажали да,  захваљујући свом облику, шаке лако продиру кроз воду. Исто тако су се и њихове куће, захваљујући облику  длана,  одупирале налету ветра тиме што би  струјење ваздуха  лако склизнуло низ облу, предњу стране куће . На тај начин смањивао се уплив хладног ваздуха у унутрашњост објекта. Дакле, кућа се својим обликом повољно штитила од ветрова а истовремено се отварала према сунцу.

4. Туристички потенцијал Nastavite sa čitanjem

Advertisements

Izložba : Praistorija na tlu Srbije

Povodom Dana škole priređena je   mala izložba u produkciji Kreativne radionice. Ovu radionicu vode prof. Antonina Pantelić, prof. Ljiljana Polić i prof. Vera Milićević. Najaktivniji učenici su uglavnom iz građevinske struke, odeljenja G21, G31 i G41 a ima i par učenika iz drugih struka. Izložba se svidela gostima ( a i domaćinima ) i bili smo pomenuti u lokalnim novinama i na lokalnoj televiziji. Od sledeće izložbe očekujemo širi domet 😀 U prezentaciji možete pogledati kakve smo sve eksponate napravili uglavnom koristeći prirodne materijale : glina, drvo, grančice, kamenčići, kanap, gips, slama… Tematski, izložba je vezana za Lepenski Vir i Vinču.

Bukvar Lepenskog Vira

Vraćamo se opet najstarijoj civilizaciji na svetu  (7000-6000 pre n.e  ) , to su naši Lepenci iz Lepenskog Vira  koji su napisali prve simbole  tj. bazične oblike čijom kombinacijom i modifikacijom  se može dobiti veliki broj novih simbola. Oni su geometrijskog oblika i predstavljaju trio od praznog, delimično punog i punog  trougla. Svaka kuća u Lepenskom Viru  oko ognjišta je  imala ove simbole.

Pretpostavka je da su Lepenci počinjali izgradnju svoje kuće tako što su zabadali štap u zemlju, a da bi on stajao pravo potrebna su mu bar tri kosa oslonca. Tako dobijamo tri tačke u osnovi I spajanjem temena dobijamo geometrijsko telo tetraedar koga čine 4 jednakostranična trougla. Tu već imamo sve potrebne elemente :  kose ivice , horizontalu i vertikalu. Oko štapa kao centra, moguće je nacrtati krug u koga se upisuje trougao.Lepenci su svoje kuće gradili tako što su u osnovi polazili od jednakostraničnog trougla što se može videti ovde.

simboli tetraedraSimbolika ovih oznaka možda leži ( ili je izvedena ) iz geometrije tetraedra. Tu matematičku doslednost i kombinatoriku Lepenci pokazuju i u pisanju ostalih grafema koje čine Bukvar Lepenskog Vira. Ovde su poređane po bazičnim geometrijskim formama što je istaknuto i bojom. Zbog toga što se brzo i precizno crtaju primenom naredbi: Copy , Rotate , Move, Scale (neke grafeme su umanjene da bi stale u okvir ) idelne su za crtanje u AutoCAD- u. U pozadini je mreža linija pod uglom od 60° .

Bukvar Lepenskog ViraZa mene je veliko otkriće što su moji inicajali bili prepoznatljivi i u dalekom mezolitu 🙂 U slučaju da sam smislila nešto novo autor – Vera Milićević 😀

Arheolog srećne ruke

Traganje za starim svetom i dalekim civilizacijama dovelo je arheologa Dragoslava Srejovića do velikih otkrića i do otkopavanja arheoloških nalazišta kao što su:  praistorijska kultura Lepenskog Vira na Dunavu i carska rimska palata Romulijana u Gamzigradu. Šta jednog arheologa izdvaja od ostalih da baš on bude zaslužan za tako značajna arheološka otkrića na tlu Srbije? Poneki odgovor se krije i ovde:

Znanje

Tragati za izgubljenom prošlošću ne podrazumeva samo nalaženje materijalnih dokaza, već i pokušaj da se to daleko vreme razume. Imati sposobnost da  razne informacije sklopiš u smisaoni mozaik.

Intuicija, mašta

Bez mašte, pretpostavki i slutnji- nema napretka. Istraživači će posle naučno, egzaktno, dokazati svoje snove, ali ih prvo treba dosanjati.

Sreća

Eufemija, vizantijska caricaO tome je Srejović rekao:

„Sve stvari koje su imale najveće umetničke vrednosti, ili su mi ih doneli, ili sam- što je još čudnije –na njih naleteo. Na primer kolega iz Niša mi telefonom kaže „ Dragane, molim te dođi, jedan seljak doneo nekakvu bronzanu glavu “. Ja se spakujem, i odem da vidim portret vizantijske carice kakav i po očuvanosti i po kvalitetu apsolutno nigde u svetu ne postoji. Pokazalo se da je to portret carice Eufemije, najvredniji vizantijski portret. (Vizantijska carica Eufemija, Narodni muzej Niš).

Ili, odemo da rekognosciramo teren. Već polazim iz nekog sela , iz Tamniča, negde kod Negotina, bogu iza leđa,, u Krajini, već uđemo u autobus, a meni kažu: „Gore, na brdu, neki  čika sa nekakvom figurom koja čuči pridržava vrata štale. Izađem iz autobusa, objasne mi kuda ću, popnem se na brdo, nađem čiču; pogledam figurinu i šta vidim: očuvana replika čuvene Lisipove figurine Herakla Epitrapeziosa, koju je ovaj veliki grčki vajar uradio za Aleksandra Velikog, za njegovu kraljevsku trpezu. Jedva ga dobijem. Kao čime će sada da podupire vrata štale…“

Predodređenost

Neke stvari čekaju da ih samo vi otkrijete…

Dragoslav SrejovićLepenski Vir. Pazite, svi su navalili na Đerdap pre mene, razgrabili glavne lokalitete, a meni ostavili neki mali; mislili su da će me mrzeti da tu kopam. A tu otkrijem najstariju monumentalnu kamenu skulpturu sveta. To je stvarno nešto neverovatno…Meni je jedan čuveni mađarski antropolog, koji je proučavao kosti Lepenskog Vira rekao da ga moje teme i to što skoro nemam vrat podseća na ljude iz Lepenskog Vira…“

Snovi

Nastavite sa čitanjem