Termoizolacioni materijali prirodnog porekla

Prednosti upotrebe  prirodnih termoizolacionih materijala prikazaće putem osam prezentacija učenici iz dve škole: Tehničke škole, Loznica (Srbija) i Srednje poljoprivredne i tehničke škole u Opuzenu (Hrvatska)   . S obzirom da su učenici u TŠ Loznica, građevinsko- arhitektonskog smera oni su:

trsku, bambus, slamu, drvo, vunu, konoplju, kokos i trsku

posmatrali sa aspekta primene u građevinarstvu. Sa druge strane iste materijale su učenici SŠ u Opuzenu kao agroturistički tehničari  posmatrali sa biološkog aspekta. Prezentacije su lepe i inspirativne i u svakom slučaju podstiču saradnički rad na komparativnom prikazu svakog materijala  u okviru zajedničkog rada na  eTwinning-u.

Da bismo proverili da li su učenici- autori pogledali i prezentacije svojih vršnjaka pokrenućemo i malu diskusiju u vidu pitanja i odgovora u okviru ovog članka. Naravno i svi ostali koji pogledaju prezentacije i žele nešto da dodaju i prokomentarišu,  takođe su dobrodošli 🙂

Sledi prikaz njihovih zajedničkih prezentacija:

A sada pitanja i odgovori…

Drvo kao ekološki i gradjevinski materijal

Drvo je prirodan, ekološki i neškodljiv materijal sa dobrim konstruktivnim karakteristikama. Ono predstavlja resurs koji se može nadoknaditi, AKO SE GRADJA DOBIJA IZ ŠUMA KOJE SE PRAVILNO ODRŽAVAJU.

Obnovljivi izvori energije. Pano uradile Tijana Budimirović i Isidora Jovanović G21. Mentor: Vera Milićević

Obnovljivi izvori energije. Pano uradile Tijana Budimirović i Isidora Jovanović G21. Mentor: Vera Milićević

Ukoliko čovek nerazumno koristi neke prirodne resurse često se dogodi da priroda uzvrati udarac. Srbija kao pretežno brdsko-planinska zemlja prema prostornom planu bi trebalo da ima bar 40% pošumljenosti cele teritorije a ona trenutno ima jedva 30%. Zašto je bitan ovaj vegetacioni pokrivač? Ako se šume unište tada brže deluju destruktivni erozioni procesi koji odnose zemljište i često ostane samo gola stena. U tom slučaju kada kiša pada, ona nema gde da se zadrži već otiče niz padinu velikom brzinom i tako nastaju bujične poplave. Ako kiša padne na golet, površinsko oticanje vode je 50 do 60%. Nasuprot tome, ako su površine pošumljene posadi drvokada pada kiša, najveći deo vode se zadržava na grančicama, lišću i samoj šumskoj prostirci koja upija veliku količinu vode, tako da je površinsko oticanje vode svega 10 do 20%. Pošumljavanje je jedna od mera zaštite od erozije i bujičnih poplava. Čovek je uvek koristio drvo i kao gradjevinski materijal, ali se prema ovom prirodnom resursu treba odnositi krajnje racionalno. Čak i ostaci koji nastaju prilikom piljenja i brušenja mogu se iskoristiti kao drvna biomasa. Biomasa se koristi kao energent, za proizvodnju električne energije i toplote. O tome kako se drvo koristi u građevinarstvu prikazano je u sledećoj prezentaciji: