Nove tehnologije u obrazovanju 2017.

Ako nešto na vas ostavi lep i jak utisak onda nije teško opisati ovaj događaj u dve reči: velika i sjajna konferencija. Verovatno su reči pohvale svakog ko je posetio ovu konferenciju prethodnih godina i uticale da ona svake godine bude još jača  – što u broju posetilaca, što u broju prezentera koji žele da sa kolegama podele  primere dobre prakse.  Osim toga,  imali smo priliku da čujemo  i stručnjake  iz regiona  i inostranstva, pa smo se tih nekoliko dana osećali kao deo progresivnog, globalnog sveta. Srećom, bila sam i jedan od predavača na toj konferenciji:

http://www.britishcouncil.rs/new-technologies/speakers?page=1

pa sam mogla da se upoznam sa tim kako funkcioniše visoki profesionalizam svih onih koji su zaduženi za organizaciju ove konferencije. Imala sam svu potrebnu pomoć vezanu za pripremu nastupa, dizajna prezentacije, nadoknade putnih troškova i svih ostalih bitnih informacija vezanih za ovaj događaj. Osim svega navedenog, lep ambijent i mogućnost da se  ponovo sretnete sa sjajnim kolegama iz drugih gradova su svakako preporuka da posetite konferenciju, a ukoliko to niste u mogućnosti, sva predavanja možete pogledati na YouTube kanalu  British Council

https://www.youtube.com/watch?v=sVOS3lZM_GI

Najkraće rečeno, privilegovani smo što imamo jednu ovakvu konferenciju u obrazovanju 🙂

nove-tehnologije-u-obrazovanju-2017

Druga nagrada na konkursu: Ruka u testu – LAMAP 2016

Radosni smo zbog ove nagrade, ali nas posebno čini srećnim i činjenica da će naš projekat biti izložen u Francuskom institutu od 26. septembra 2016. u okviru francusko- srpskog meseca nauke. Rezultati konkursa su na linku:

http://www.institutfrancais.rs/pdf/LAMAP-resultats2016.pdf

Na temu konkursa „Čuvajte klimu i sačuvajte svoje zdravlje“  mi smo se izrazili više konceptualno, a kao glavna inspiracija poslužio nam je  film  Peti element Putem ovih pet elemenata pokušali smo da utičemo na podizanje svesti o zaštiti planete Zemlje. Deo našeg projekta izgleda ovako:

44-slikaPostavili  smo projekat po vertikali, da bi istakli suprotnosti: gore – dole, dobro – loše, Raj – Pakao, život – smrt. Na ovaj način je  najočiglednije prikazano  dejstvo klimatskih promena na zdravlje ljudi. Gornji nivo predstavljen  je kao harmoničan prostor, idealno mesto za život ljudi, biljaka i životinja. Ovaj rajski biodiverzitet inspirisan je vanvremenim filmom : The Fifth Element, Luc Besson. Osvrnemo li se na temu filma vidimo njegovu jasnu poentu: bez ljubavi – život i opstanak planete Zemlje je nemoguć.  Na gornjem nivou, ovi elementi su čisti i stvaraju harmoniju, a svaki od tih elemenata na donjem nivou je zagađen i stvara sredinu koja je loša po zdravlje ljudi.

Na trostranim prizmama   iscrtani su simboli:  Vode, Vatre, Vazduha i Zemlje. Ovom četvercu  elemenata dodali smo i peti element – Ljubav. U rajskom prostoru centralno mesto zauzima zaljubljeni par. Par je  oivičen   KRUGOM. Krug je idealan oblik, simbol savršenstva, simbol  života i smrti, a takođe krug je i simbol stalnog, konstantnog obnavljanja. Šalje se jasna poruka – ljubav prema prirodi je osnovni   element koji će spasiti planetu Zemlju.

Na donjem nivou  deluju svi klimatski ekstremi i rezultati čovekove ekološke neodgovornosti. Ispod svakog od četiri osnovna elementa, stoje kao negativi sve pošasti, do kojih može doći. Neekološkim ponašanjem, čovek sistematski uništava svet oko sebe, svoje zdravlje, i svoj život. Opis elemenata je sledeći:

Voda. Čovekovo svesno menjanje tokova, zagađivanje, i uopšte sve klimatske promene, dovele su do toga da voda nekada biva neobuzdana. U donjem uglu učenici su prikazali poplave. Prekomerna i neukrotiva vodena sila uništava pred sobom brojna naseljena mesta, što dalje donosi migracije, i stvara podlogu za nastanak brojnih zaraznih i prenosivih bolesti:2-elemnt-vode3-poplava

 

elment zemlje i zagadjena hranaZemlja. U cilju dobijanja na vremenu i želje za novcem, čovek koristi razne pesticide, toksične materije za pospešenje “boljeg i bržeg” rasta biljaka. Na taj način on utiče na zdravlje planete Zemlje, ali i svoje lično zdravlje. Ove toksične materije mogu uticati na zdravlje čoveka, čak i na nivou promene DNK. Ovaj problem prikazan je sa modelima voćki koje spolja izgledaju lepo ali su unutra pune otrovnih materija. Nove vrste virusa pojavljuju se na zidovima odeljka. Nastavite sa čitanjem

Osnova kuće Lepenskog Vira je u obliku ljudskog dlana- moja pretpostavka (otkriće)

lepenski-vir-osnova-kuce-u-obliku-ljudskog-dlanaОвај текст објављен је у Просветном прегледу (8. септембар 2016. број 966) под именом Куће у облику људског длана. Како сам дошла до овe претпоставке и аргументи са којима je браним  приказани су у наведеном тексту:

Уколико покушавамо да уводимо иновације у свој рад, осим задовољства које ћемо поделити са ученицима због једног занимљивијег и другачијег часа,  можемо бити награђени и неким новим сазнањем, или у овом случају, чак и открићем/ претпоставком која  не постоји у стручној јавности. Свакако, потребно je нову претпоставку и одбранити смисленим чињеницама, што је овде и учињено. Да ли је претпоставка тачна, то не можемо сигурно доказати јер се односи на период од  пре 9000 година, али свакако доприноси развоју дивергентног и креативног мишљења.

Први корак у развијању дивергентног мишљења јесте препознати проблем и поставити питање које може довести до различитих решења. У конкретном случају питање гласи: Каквог су облика основе кућа Лепенског Вира? Званична стручна јавност каже да су облика испупченог трапеза – трапезоида или зарубљеног кружног исечка. Да ли постоји још неко решење?

Прво, навешћемо чињенице које су познате: снова куће Лепенског Вира је трапезоидне основе, са каменим, правоугаоним огњиштем у средини у коме се чувао жар, док се ватра ложила испред, између косих камених блокова. Око огњишта  су поређани  карактеристични симболи од камена, увек врхом окренутим према огњишту: simboli-lepenskog-viraКамени под је од заливеног, црвеног кречњака, као на слици:

lepenski-virДо нових претпоставки сам дошла приликом припреме за час, односно приликом цртања и снимања  филма у веб алату Screencast-o-matic: https://www.youtube.com/watch?v=RO-l5lrZZPI&feature=youtu.be  .  Уочила сам неке аналогије па сам  поставила  следеће  претпоставке:

  1. Симболи око огњишта повезани су са поступком градње куће

Приликом цртања основе куће у  AutoCAD-у  полази се од једнакостраничног троугла, коме се затим уклања једна страница и уместо ње се црта кружни лук. На супротној страни, троугао се одсеца на четвртини стране. Уочена је веза између поступка градње и  три симбола око огњишта:

  • Δ први симбол указује да се прво црта једнакостранични троугао
  • Λ други симбол указује да се брише једна страна троугла и уместо ње црта се кружни лук
  • А трећи симбол указује да се врх троугла брише на четвртини стране троугла

2. Основа куће Лепенског Вира је у облику људског длана

 

До ове претпоставке се дошло путем асоцијација. Посматрајући  три древна симбола, прво сам их поређала у већ наведени распоред а затим покушала да их прочитам. Можемо  их срочити у слог: ДЛА. Размишљала сам која  реч  садржи тај слог и добила  реч:  ДЛАН. Погледала сам  у свој длан и препознала у њему облик куће Лепенског Вира! lepenskii-vir-simboli-dlanПоставила сам и следеће аргументе који иду у прилог овој претпоставци:

  • Боја и топлина длана

Камени под куће Лепенског Вира  је црвенкасте боје, што је и боја  људског длана. Под је увек био топао, као и људски длан,  јер је камено правоугаоно огњиште било уклопљено у камени под куће, што је стварало својеврсну акумулацију топлоте и после гашења ватре.

  • Пропорција шаке.

При изградњи основе куће, страница троугла  се делила на четвртине , да би се горња четвртина, при врху троугла, одстранила.  Анатомија  људске шаке показује да  размак зглобова,  тј. дужине костију шаке, имају исту пропорцију (четири четвртине). Ако посматрамо слику основе куће, камени блокови који чине прагове и огњиште куће подсећају на кости, што заједно са црвенкастим каменим подом даје пластичну органску структуру.

lepenski-vir-oblik-dlana– Древни симболи  су постављени  на местима где су руке .

Већ је позната   чињеница да ентеријер куће Лепенског Вира подсећа на човека: камени коси прагови су ноге, правоугаоно огњиште труп, центар троугла  је глава и на то место  се постављао лоптасти камен са удубљењем . На бочним странама огњишта , тамо где би требало да су руке, постављани  су приказани симболи . Пошто смо те симболе протумачили као ДЛАН а длан је део руке, то ова позиција симбола још више учвршћује поменуту претпоставку. Осим тога, симболи су као прсти, сва три симбола могу се приказати помоћу прстију руке. Опет асоцијација: симболи су убетонирани у под као што су прсти и длан целина.

3. Почетак органске архитектуре. Познато је да  насеље Лепенског Вира представља прво соларно насеље због карактеристичне оријентације куће. Шира страна  објекта  окренута је сунцу а ужа страна  према брду што омогућава боље очување топлоте. Међутим, ако је претпоставка да је основа куће облика длана тачна, онда је то и сам почетак органске архитектуре јер човек приликом градње опонаша природне органске облике. У време мезолита човек је живео у складу са природом и примећивао је како свако биће на земљи оставља својеврсни траг. Могуће је, да је човек градњом своје прве куће желео да она има људски отисак – отисак длана. Други разлог лежи у чињеници да облик длана има повољан аеродинамичан облик. Као становници Ђердапске клисуре сигурно су опажали да,  захваљујући свом облику, шаке лако продиру кроз воду. Исто тако су се и њихове куће, захваљујући облику  длана,  одупирале налету ветра тиме што би  струјење ваздуха  лако склизнуло низ облу, предњу стране куће . На тај начин смањивао се уплив хладног ваздуха у унутрашњост објекта. Дакле, кућа се својим обликом повољно штитила од ветрова а истовремено се отварала према сунцу.

4. Туристички потенцијал Nastavite sa čitanjem

Nagrada Najbolji edukatori Srbije 2015

Velika čast je dobiti jedno ovakvo priznanje, pa samim tim, nije lako objasniti znog čega si među najboljima od toliko odličnih prosvetnih radnika. Svakako da u pozadini svakog uspeha leži veliki rad ali i želja da budeš različit, prepoznatljiv i da stekneš svoj profesionalni identitet. Inovativnost i kreativnost se veoma cene, ali one uvek stignu posle dosta sati provedenih u sistematičnom radu i usavršavanju. Pojave se u vidu neke lepe ideje tek posle dugotrajnog promišljanja. Ali, šta može lepše u profesionalnom smislu da vam se desi od  mogućnosti da ponekad prevaziđete sami sebe 🙂

Najbolji edukatori 2015. Naagrade dodeljuje Udruženje za podsticanje preduzetništva "Živojin Mišić"

Najbolji edukatori Srbije 2015. Nagradu dodeljuje Udruženje za podsticanje preduzetništva „Živojin Mišić“ uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Detaljnije  u sledećim prilozima:

Udruženje za podsticanje preduzetništva “ Živojin Mišić „

24 sata pre i 24 sata posle dodele nagrade

prilog RTS

Blog Tehničke škole u Loznici

Specijalno priznanje

I ove godine smo bili zapaženi  na konkursu Francuskog instituta u Srbiji, na temu  „Osmislite danas sutrašnji svet“. Prošle godine smo bili dobitnici glavne nagrade LAMAP 2014 , ove godine smo osvojili specijalno priznanje u kategoriji srednjih škola za originalnost predloženih modela izgradnje prilagođenih globalnom zagrevanju.

http://www.institutfrancais.rs/srp/07c_1.html

zelena gradnja

Jedan od predloženih modela zelene gradnje

Na samoj dodeli nagrada veliku čast su nam svojim prisustvom i obraćanjem  ukazale: gospođa Kristin Moro ambasador Francuske u Srbiji i gospođa Berenžer Kinsi putujući ambasador Francuske zadužen za pitanja klime, kao i predstavnici Francuskog instituta. Veoma cene sve aktivnosti koje se preduzimaju u cilju zaštite životne sredine i poboljšanja životnog okruženja.

Mi smo veoma srećni, ne samo zbog ovog priznanja već i zbog ponude koje smo dobili od „Green Fest“ -a da naše makete budu izložene na Međunarodnom festivalu zelene kulture :

http://www.greenfest.rs/index.php/sr/square

Izložba će biti od 18-20. novembra 2015.  u Domu omladine u Beogradu, a nama ostaje da se lepo pripremimo 🙂

Biomasa (okrugli sto)

Prisustvovanje ovom dogadjaju u organizaciji  CEDEF -a (Centralno evropski forum za razvoj) i Francuskog instituta ( francusko -srpski mesec nauke) omogućilo mi je dalju ekološku edukaciju na temu obnovljivih izvora energije. Izdvojeno:

Zašto je bitna biomasa?

Prvo, u odnosu na vetar i sunce ona je mnogo jeftiniji izvor energije. Drugo, Srbija poseduje veliki potencijal u biomasi, 61% od ukupnih obnovljivih izvora energije.

potencijal Srbije u OIEMeđutim, Srbija danas biomasu kao izvor energije koristi manje od 1% (ukupnih energetskih potreba) i to se uglavnom koristi drvna biomasa za grejanje dok se biomasa iz poljoprivrede veoma malo koristi. Ali, postoje :

Dobri primeri prakse u Srbiji

1. Dr Dejan Djurović iz Instituta za nuklearne nauke – Vinča, izložio je patentirano originalno rešenje ložišta sa cigaretnim sagorevanjem poljoprivredne biomase.

cigaretno sagorevanje biomasePrednosti su: forma biomase se ne menja, minimalna potrošnja električne enrgije i mali eksploatacioni troškovi. Proizvedena toplota se odvodi do korisnika ili skladišti u akumulatoru toplote ( detaljnije ovde ).

2. Možda ste čuli za čičoku, biljku iz porodice suncokreta, čiji se podzemni deo- krtola koristi u ishrani ljudi  (slatki krompir) ili za ekstrakciju za lekove . Koriste je i stočari zbog nadzemne vegetativne mase ( može da naraste i do 5m) , ali je malo poznato da je ona odlična sirovina za dobijanje bioetanola

čičoka i bio gasa, pa bi njena „bio vrednost“ prevedena u novac  bila: jedan hektar čičoke može da obezbedi proizvodnju struje vredne 1,2 miliona evra i proizvodnju bio djubriva u vrednosti od 600 000 evra. Jednom zasnovan zasad može da se eksploatiše 20 god. O ovom alternativnom izvoru energije najviše znaju oni koji je uzgajaju kao što je dipl.ing.Nebojša Kašić ( selo Murgaš, opština Ub ). Nastavite sa čitanjem

Nešto o mom neuspehu

Priča počinje u maju ove godine kada sam zajedno sa par koleginica napravila projekat za konkurs Francuskog instituta na temu obnovljivih izvora energije. Odmah nakon tog projekta koji smo sa velikim entuzijazmom odradili za kratko vreme i u kome su učenici uradili takve radove da svako ko ih vidi može da kaže bar „lepo je“ ; nekako se nadovezalo da to iskustvo i  časove, zajedno sa koleginicom  pošaljem na konkurs Kreativne škole. Mislila sam  da treba razmišljati ne samo konstruktivno već i ekološki i da taj način mišljenja sami pomalo uvodimo u programske sadržaje.

Uspeh je polovičan: na prvom konkursu smo prošli „vrh“, a na drugom „dno“, nismo ušli ni u bazu znanja (rad se može pogledati ovde ).  Moj portfolio je dobio nove sadržaje: prvi konkurs mogu da ubacim u “ Nagrade…“ a drugi u priloge “ Loši primeri iz prakse…“ samo je tu potrebno napisati kakvu pouku sam izvukla iz toga pa mi je tu bila potrebna pomoć ( kao učeniku koji traži da mu se obrazloži ocena). Poslala sam jedan mejl na tri adrese ( dva člana Centralne komisije Kreativne škole i same te škole). Otprilike:

Poštovani,

izašli su rezultati konkursa i ja sam pomalo u paradoksalnoj situaciji. Sa jedne strane neki rezultati časova koje smo ja i koleginica prikazali vidljivi su još uvek u Francuskom institutu,  sve do 18.oktobra kao deo izložbe “ Obnovite energije“ . Možete nas pogledati i u Prosvetnom pregledu od 18.septembra 2014. (prilog 2 ) „Temelj za naučnu sardnju“, a takođe i u narednom Prosvetnom pregledu  kao dobar  primer Pedagoške prakse ( Prilog 1). Sa druge strane u Kreativnoj školi nismo ušli u bazu znanja…

Odgovor je stigao sa neke druge strane, od novinarke Prosvetnog pregleda, koja je prokomentarisala na pravi način moju situaciju i na kraju napisala:

…glavu gore, sjajni ste..

pticeTo su te čarobne reči koje svako od nas treba da ponovi posle nekog neuspeha, jer…

Svi smo mi sjajni 🙂

 

P.S. Stigao je odgovor od Kreativne škole 7.10.2014. u kome se navodi da naš rad ne predstavlja funkcionalno znanje – njihovo obrazloženje se može pročitati ovde. Pedagoški deo našeg rada možete pročitati ovde a savete koje aktivnosti nastavnik može da preduzme u smislu podsticanja funkcionalnog znanja kod učenika ( preuzeto sa sajta Kreativne škole) možete pročitati ovde