Medalja iz ArchiCAD-a

Na 26. Republičkom takmičenju geodetskih i građevinskih škola koje je održano u Apatinu, po prvi put je kao takmičarska disciplina uvrštena : Primena računara u građevinarstvu ArchiCAD 16 . Nastavni plan i program je jasno  definisan tek od prošle školske godine; propisani udžbenik ne postoji, pa je učenje i spremanje nastavnih sadržaja zahtevalo veštine karakteristične za 21. vek:

Marko Srevanović G31 (Mentor: Vera Milićević)

Marko Srevanović G31
(Mentor: Vera Milićević)

čitanje stručne literature, istraživački rad po internetu, pronalaženje korisnih sajtova, tutorijala , video snimaka, pa i poseta projektnom birou po savet stručnjaka.

I kao što sreća prati hrabre, moj učenik Marko Stevanović G31 uspeo je da osvoji 3. mesto u ovoj novoj takmičarskoj disciplini. U suštini, učenici vole da crtaju u programu ArchiCAD jer on pruža mogućnost 3D modelovanja i veoma je pogodan za projektovanje stambenih i poslovnih zgrada kao i izradu projektne dokumentacije.

Na Republičkim takmičenjima, do sada, imamo: dva nagrađena mesta  iz AutoCAD-a i jedno iz ArchiCAD-a. Volimo programe i računare 🙂

Reciklaža u kućnoj varijanti

Reciklaža može biti i kreativna zanimacija ako pustite mašti na volju. Uz malo truda možete dobiti razne korisne sitnice, ukrase ili upotrebne predmete neophodne u  svakodnevnom životu. Neke predloge vam nudi Aničić Slađana G31 u ovoj lepoj prezentaciji. Jer …“ Samo zdrava i ekološki obrazovana okolina može da omogući zdrav opstanak budućih pokolenja „. 

Okolina Loznice

sadasnji grb loznicePredanje kaže da je Loznica dobila ime po vinovoj lozi, koja se u ovim krajevima intenzivno gajila u vreme Rimljana. Loznička opština se prostire između: Mačve i planine Cer na severu, reke Drine na zapadu, planina Gučevo i Boranja na jugu i ogranaka Vlašića na istoku. Neki važni  istorijski događaji  vezani su za loznički kraj:  bitke na Ceru i Gučevu; Tršić rodno mesto Vuka Karadžića ( sačuvalo je svoju izvornu, prirodnu lepotu ) ; u manastiru Tronoša (iz 14.veka ) Vuk je učio prva slova; a u Banji Koviljači  se često odmarao Petar Prvi Karađorđević pa je banja ponela epitet “kraljevska banja”.

Nešto od toga videćete u filmiću koji je napravio Nemanja Despotović G31 :

Mikelanđelo Karavađo

Karavađo je bio jedan od najznačajnijih italijanskih slikara. Stvarao je u periodu između 1593. i 1610. Smatra se prvim velikanom baroknog slikarstva u svetu. Njegovi radovi se odlikuju realizmom prikaza i korištenjem izrazitog kontrasta svetlo-tamno. Karavađova biografija je obeležena burnim životom, ubistvima, tamnicama. Uvek osporavan, nikad shvaćen, pratio ga je glas čoveka koji život provodi po krčmama. Neretko se dešavalo da njegovi poručioci budu nezadovoljni slikama. Smatrali su da slikama svetaca on ubacuje momente svakodnevnog života i zbog toga su ga i osporavali.

Njegova najranija dela su manjeg formata, i najčešće sa jednom figurom kao  Lautista. Karavađo je uneo krajnji realizam u slikarstvo – njegove likove na slikama ocrtava neobično svetlo i tama intimne senke u koje su uronjeni. Svoje likove je slikao gledajući žive modele, rađeni su po ugledu na ljude iz naroda .

Prvom baroknom slikom i uopšte prvim baroknim delom se smatra Karavađova slika “Pozivanje Svetog Mateja”. Ova delo je naslikano na zidu crkve San Luidji dei Francezi u Rimu. Prvi put koristi efekte svetla koji se probijaju u tamnoj prostoriji, sa prikazom scena iz običnog zivota. „Umetnost je puka besmislica i dečja igrarija ukoliko nije utemeljena na prirodnim principima i životu“, govorio je slikar koji se nije ustručavao da svoje stavove brani i pesnicama.

Jedna od njegovih najpoznatijih slika ”Polaganje u grob” nastala je pred sam njegov odlazak iz Rima. Tačnije, bega iz Rima. U tuči je ubio jednog čoveka pa je pobegao u Napulj. Iako je u kompoziciji odstupio od renesansnih principa simetričnog grupisanja i harmonične ravnoteže, on je postizao utisak čvrste celine, dubine i pokreta, uzimanjem dijagonalne ili kose linije za osovinu svoje kompozicije, sto će prihvatiti i ostali slikari 17. veka u različitim vrijantama.  Medjutim, jedinstvenost Karavađovog slikarstva je “tenebrozo”, naročito tretiranje kontrasta svetla i senke i podešavanje osvetlenja što će postati glavno izražajno sredstvo slikara baroka.

Slika Bahus:  Nastavite sa čitanjem

Loznica – kako je vide srednjoškolci

Ako Lozničani vole da predstave svoj grad u pesmi, slici i reči onda je to verovatno jedno posebno mesto. Šaljemo jednu muzičku razglednicu iz Loznice, za one koji bi da nas upoznaju  i za one koji su otišli ali joj se u mislima vraćaju . Mi koji se šetamo lozničkim ulicama primećujemo da je svakim danom  lepša i drugačija  a istovremeno i ona stara, jer naša svakodnevnica i naše uspomene utkane su u lepotu ovog grada.

Filmić uradio : Marko Petrović G21

O Loznici je  Jelena Popović  napisala:

http://pricamtipricu.wordpress.com/2012/05/14/loznica-jelena-popovic/

Znate onu staru: „Svuda pođi, svojoj kući dođi…“ E tako i ja, kud god pošla, opet moram u moju Loznicu da se vratim. Biću iskrena, nije to toliko zbog samog grada; više je zbog ljudi koji u njemu žive, a do kojih mi je stalo. Tako bih se ja isto vraćala svakog vikenda i u Šabac, Jagodinu, Negotin…
Ipak, sigurno je to da je Loznica veoma lep grad, od velikog istorijskog i kulturološkog značaja. Smeštena je u podnožju planina Gučevo i Cer, a tok reke Drine sa zapadne strane pridodaje Loznici još veću važnost. Loznica je prirodni, privredni, saobraćajni i kulturni centar ovog dela Podrinja. Turizam je prilično razvijen, jer se u blizini nalaze, sem pomenute planine Gučevo, koja je velika atrakcija u svako doba godine, ali zimi se posebno ističe njen „šmek“, i Banja Koviljača, gde se nalazi poznato lečilište Diskopatija, a u Banju je svojevremeno često odlazio i Kralj Petar I Karađorđević. Takođe, samo 11 km od Loznice je i Tršić, rodno mesto Vuka Stefanovića Karadžića, koje obiluje istorijom jer su kućice iz njegovog doba još sačuvane, pa možete videti mesto gde je Vuk obavljao svakodnevne aktivnosti, gde je pisao i učio i kako je uopšte živeo. Nadomak Tršića je i velelepni manastir Tronoša, gde se nalazi velika česma Devet Jugovića. Često u šali pomenem da svi putevi vode u Loznicu, jer je zaista puno ljudi koje sam upoznala bilo u njoj ili makar prolazilo pored.
Loznica sve više napreduje u svome razvoju, pa se u poslednjih 10 godina dosta promenila i modernizovala. Nedavno izgrađen bazen „Lagator“, na periferiji grada, velika je atrakcija kako za mlade, tako i za starije, koji tu nalaze pravu uživanciju tokom leta. Centar grada je do skora imao sigurno najneobičniju raskrsnicu u Srbiji, koja je prošle godine zamenjena kružnim tokom koji je znatno olakšao snalaženje vozača. Dva šetališta su takođe novina koja je doprinela da grad izgleda još lepše i privlačnije. Loznica je i centar brojnih dešavanja i manifestacija, posebno su značajni Vukovi dani koji se obeležavaju svake godine sedam dana pred Vukov sabor u Tršiću, koji se po mnogima smatra za najveću manifestaciju u Srbiji po svom značaju i masovnosti jer okuplja i do 50 000 posetilaca; Noć muzeja koji, iako dosta skromniji od onih u većim gradovima, broji dosta posetilaca, kao i festival folklora Evropa igra, koji u Loznicu dovodi mlade folkloraše iz Grčke, Bugarske, Rumunije, Češke i drugih zemalja Evrope. Takođe, Loznica je poznata po tome što se u Tršiću svake godine održava republičko takmičenje iz srpskog jezika.
Lozničani su znani kao prijatni, druželjubivi i vredni ljudi, a posebno su zanimljivi zbog njihovog naglaska. Rekli biste možda da meštani bilo koje oblasti u Srbiji zaslužuju epitet „zanimljivi zbog naglaska“, ali samo su Lozničani  prepoznatljivi, a samim tim i upečatljivi zbog svog „bosanskog, ali ekavskog“ izgovora. Samo kod nas, i naravno u vašim gradovima gde nas takođe ima (!), možete čuti reči akcentovane na sledeći način: čitaanka, ideemo, učiiimo, kao i stvaralaaštvo (šala! :D ).

Hotel sa 7 zvezdica

Hotel Burdž el Arab ( Arapska kula ) je sinonim za  Dubai. To je grad najmodernijih arhitektonskih dostignuća, dokaz da ljudska mašta, i naravno, novac mogu da ostvare i najluđe snove.Dubai je mesto prestiža i luksuza i ogleda se u tirkiznoj vodi toplog Persijskog zaliva. Dubai jeste najveći od sedam emirata koji čine Ujedinjene Arapske Emirate. Burdž el Arab jeste najveći od svih hotela i ima, bar neformalno, 7 zvezdica iako kategorizacija hotela poznaje samo pet zvezdica kao oznaku. Zašto? U hotelu, sve je luksuzno i u zlatu, možete da jedete zlatnom kašikom, iz zlatnog tanjira, dok sedite na zlatnoj stolici .Osam hiljada kvadratnih metara hotela je pod dvadesetdvokaratnom pozlatom. U hotelu nema soba – samo apartmani. Najmanji apartman je na 169 kvadratnih metara, a najveći, Kraljevski apartman, se prostire na 780 kvadratnih metara.   A ne treba zaboraviti, nekada tu beše samo pesak… A ispod peska nafta…Ali  velika zabluda je da Dubai živi od nafte. Samo 30% ukupnog ekonomskog razvoja odlazi na naftnu  industriju, a preostalih 70% je trgovina, finansijski tokovi i umešnost njegovih stanovnika da dovedu putnike i turiste iz celog sveta u najpoznatiji šoping na planeti.

Nastavite sa čitanjem

Himalajski vodotornjevi

Kažu da će se u budućnosti ratovi voditi oko  vode za  piće, kao što se danas vode oko „vode“ za žedne rezervoare automobila. Rešavanje tog problema vrlo brzo će postati goruća stvar, koja će zahtevati hitnu reakciju.

Da li ste žedni? Ako ste danas bili u prilici da popijete barem jednu punu čašu čiste pijaće vode, smatrajte se srećnim. Prema navodima Svetskog saveta voda, jedan od šest ljudi na planeti danas nema pristup pijaćoj vodi – to znači da je 1,1 milijarda ljudi na našoj Zemlji žedna, a ta brojka neprestano raste. Ako se pitate kako je moguće da nestašica vode može biti problem na planeti čije su dve trećine njome prekrivene, uzmite u obzir sledeće: 40 odsto sveže vode na svetu zarobljeno je unutar 55 hiljada glečera, lociranih visoko na Himalajima.

Pitanje koje se samo od sebe nameće jeste kako tu vodu izvući iz glečera? Do sada je taj problem priroda (ili mi, zavisi kako na to gledate) rešavala sama. Naime, zahvaljujući globalnom otopljavanju, glečeri su se topili i voda se slivala u podnožje planine. Ali, pošto se oni sada tope nezabeleženom brzinom, počeli su da predstavljaju ogromnu opasnost za sela i gradove koje leže na sedam reka u koje se glečeri slivaju.

Kako iskoristiti vodu iz glečera? Nastavite sa čitanjem