Gradjevinski kreč je mineralno vezivo koje se dobija od krečnjaka.
Krečnjak čini kalcijum-karbonat (CaCO3) i primese, uglavnom glina :
-od krečnjaka koji ima <6% glinovitih primesa dobija se kreč
-od krečnjaka čija količina glinovitih primesa iznosi 6-20% dobija se hidraulični kreč
-od laporovitih krečnjaka sa velikim sadržajem gline dobija se cement.
Proces dobijanja kreča: Nastavite sa čitanjem
Glina je jedan od najstarijih gradjevinskih materijala.
Narodi starih civilizacija koristili su je kao građevinski materijal i kao materijal za izradu upotrebnih i umetničkih predmeta(Mesopotamija,
Grčka,Kina…) Uloga gline u današnjem građevinarstvu je nezamenljiva.
Glina je sedimentna stena.Nastaje taloženjem čestica koje su proizvod hemijskog i mehaničkog raspada postojećih minerala i stena.
Kaolin je osnovni sastojak gline.Od količine kaolina zavisi plastičnost gline.Čist kaolin je bele boje.Njegovim mešanjem sa drugim raspadnutim materijalima nastaju različite vrste glina:
Porculanska glina je najčistija jer sadrži najviše kaolina i malo primesa. Koristi se za izradu sanitarnog pribora.
Ilovača sadrži veći procenat primesa (kvarcni pesak,oksidi gvožđa…).Smatra se glavnom sirovonom za keramičke proizvode koji se primenjuju u građevinarstvu.
Ciglarska glina sadrži malo kaolina, a puno drugih primesa.Koristi se za izradu opeke.
Pogledajte: Osobine gline
Priozvodi od gline su:
Možda niste znali da i staklo može biti komponenta za spravljanje betona?! 🙂
Velike količine betona koje se ugrađuju u konstrukcije širom sveta podrazumevaju i upotrebu ogromnih količina agregata za beton.Na taj način se sve više uništava priroda(eksploatacija šljunka,kamena..) jer to nisu obnovljivi prirodni resursi.
Stakleni otpad nasuprot tome jako se malo koristi. Industrija stakla može da primi do 20% otpadnog stakla kroz reciklažu. Velike količine staklenog otpada se odlaže na deponije iako se zna da staklo nije prirodno razgradljiv materijal.
Recikliranje staklene ambalaže nije isto u svim državama. Tako npr. u razvijenim evropskim državama je oko 50% a u ostalim državama 0-20%.
Jedna od mogućnosti primene staklenog loma je prerada u ekspandirani stakleni agregat za lake betone.
Zrna su prečnika od 2-25mm,odlični su termoizolatori i lako se lepe za veziva(cement,gips,bitumen,razne smole..).
Laki betoni pravljeni na bazi ekspandiranog stakla našli su primenu u nekoliko zemalja kao: termo i zvučni izolatori, sistem protivpožarne zaštite i za noseće armiranobetonske konstrukcije.
Poglavlje koje se odnosi na stene i minerale sadrži samo tekst .Da bi ste imali i vizuelnu predstavu o gradivu nadam se da će vam pomoći ovi filmići koje sam napravila za naše nastavno gradivo
– magmatske,sedimentne i metamorfne stene :
http://www.youtube.com/watch?v=aHoL5ydRcTw
– struktura i teksturu stena :
http://www.youtube.com/watch?v=jDu1Ux4UNGs&feature=mfu_in_order&list=UL
Za učenje ili utvrđivanje gradiva koristite prezentaciju
Srećno 🙂
Jadarit je novi mineral koji je otkriven 2004. godine u okolini Jadra prilikom traženja borata na teritoriji Srbije.
Otkrili su ga geolozi
multinacionalne kompanije “Rio Tinto”.
On je beo, praškast mineral,rastvoriv je u kiselinama i nije radioaktivan.
Sadrži jedinjenja bora i litijuma koji imaju široku paletu primena.
Svojom hemijskom strukturom i formulom jako podseća na izmišljeni mineral kriptonit
koji svojim zelenim zracima oduzima moć Supermenu u istoimenom filmu.
Istraživanje terena:
Bušotina u kojoj je otkriven jadarit imala je dubinu od 300m. U slučaju otvaranja rudnika eksploatacija bi bila podzemna, što znači da bi životna sredina bila maksimalno sačuvana.
Geografski položaj:
Jadarski bazen je lociran u severozapadnoj Srbiji u delovima Podrinja i Pocerine.
Hemijski sastav jadarita:
U jadaritu se nalazi 114,6 miliona tona korisne rude, što se smatra ekonomski isplativom rudom. Sastoji se od veoma traženih hemijskih elemenata: litijuma (Li) i bora (B) koji imaju veliku primenu i potražnju a mali broj nalazišta.
Primena jadarita:
-Bor (jedinjenje- borna kiselina) je nezamenljiv u proizvodnji : staklene vune,termoizolacionih materijala, celuloze, gume, keramike. insekticida,fiberglasa i raznih boja i lakova za premazivanje drveta,deterdženta…
–Litijum (najlakši metal u prirodi) ima veliki elektrohemijski potencijal pa je nezamenljiv u proizvodnji : baterija za mobilne telefone, prenosive računare, laptopove i druge elektronske uredjaje, baterija za aute na električni pogon…ima ga jako malo u prirodi pa je jadarit mineral budućnosti
Ostale karakteristike jadarita pogledajte na ovom linku Dodatak jadarit
Da bi ovaj tekst bio potpuniji potrebni su mi odgovori na sledeća pitanja: Nastavite sa čitanjem
Nadgradnja 