Termoizolacioni materijali prirodnog porekla

Prednosti upotrebe  prirodnih termoizolacionih materijala prikazaće putem osam prezentacija učenici iz dve škole: Tehničke škole, Loznica (Srbija) i Srednje poljoprivredne i tehničke škole u Opuzenu (Hrvatska)   . S obzirom da su učenici u TŠ Loznica, građevinsko- arhitektonskog smera oni su:

trsku, bambus, slamu, drvo, vunu, konoplju, kokos i trsku

posmatrali sa aspekta primene u građevinarstvu. Sa druge strane iste materijale su učenici SŠ u Opuzenu kao agroturistički tehničari  posmatrali sa biološkog aspekta. Prezentacije su lepe i inspirativne i u svakom slučaju podstiču saradnički rad na komparativnom prikazu svakog materijala  u okviru zajedničkog rada na  eTwinning-u.

Da bismo proverili da li su učenici- autori pogledali i prezentacije svojih vršnjaka pokrenućemo i malu diskusiju u vidu pitanja i odgovora u okviru ovog članka. Naravno i svi ostali koji pogledaju prezentacije i žele nešto da dodaju i prokomentarišu,  takođe su dobrodošli 🙂

Sledi prikaz njihovih zajedničkih prezentacija:

A sada pitanja i odgovori…

Tagovane lekcije u veb-alatu Thinglink

Ovde su prikazane dve lekcije: jedna kao tagovana slika i druga kao tagovan video. Tagovi su u stvari multimedijalne oznake, koje se otvaraju kada im priđemo mišem i prikazuju dodatni sadržaj koji može biti u vidu teksta, slike, video zapisa ili linka ka drugim veb stranicama. Ova tagovana slika iz građevinskih materijala  je istovremeno i primer izokrenute učionice i etape časa su prikazane redom tagovima od  2-6.

Ovaj tagovan video se koristio samo u uvodnom delu časa.  Pošto se nastavnik odlučio da priča o Lepenskom Viru, informacije o tome koje se naredbe koriste prilikom crtanja u AutoCAD- u, učenici dobijaju pomoću tagova:

Drvo kao ekološki i gradjevinski materijal

Drvo je prirodan, ekološki i neškodljiv materijal sa dobrim konstruktivnim karakteristikama. Ono predstavlja resurs koji se može nadoknaditi, AKO SE GRADJA DOBIJA IZ ŠUMA KOJE SE PRAVILNO ODRŽAVAJU.

Obnovljivi izvori energije. Pano uradile Tijana Budimirović i Isidora Jovanović G21. Mentor: Vera Milićević

Obnovljivi izvori energije. Pano uradile Tijana Budimirović i Isidora Jovanović G21. Mentor: Vera Milićević

Ukoliko čovek nerazumno koristi neke prirodne resurse često se dogodi da priroda uzvrati udarac. Srbija kao pretežno brdsko-planinska zemlja prema prostornom planu bi trebalo da ima bar 40% pošumljenosti cele teritorije a ona trenutno ima jedva 30%. Zašto je bitan ovaj vegetacioni pokrivač? Ako se šume unište tada brže deluju destruktivni erozioni procesi koji odnose zemljište i često ostane samo gola stena. U tom slučaju kada kiša pada, ona nema gde da se zadrži već otiče niz padinu velikom brzinom i tako nastaju bujične poplave. Ako kiša padne na golet, površinsko oticanje vode je 50 do 60%. Nasuprot tome, ako su površine pošumljene posadi drvokada pada kiša, najveći deo vode se zadržava na grančicama, lišću i samoj šumskoj prostirci koja upija veliku količinu vode, tako da je površinsko oticanje vode svega 10 do 20%. Pošumljavanje je jedna od mera zaštite od erozije i bujičnih poplava. Čovek je uvek koristio drvo i kao gradjevinski materijal, ali se prema ovom prirodnom resursu treba odnositi krajnje racionalno. Čak i ostaci koji nastaju prilikom piljenja i brušenja mogu se iskoristiti kao drvna biomasa. Biomasa se koristi kao energent, za proizvodnju električne energije i toplote. O tome kako se drvo koristi u građevinarstvu prikazano je u sledećoj prezentaciji:

Sajam građevinarstva u tehnici “ Šest šešira „

šest šeširaMetodom  “ Šest šešira “  možemo događaj, pojavu ili problem posmatrati iz šest različitih uglova. Ne moramo uvek sve posmatrari na isti način; promenom vizure gledanja usmerićemo svoj proces mišljenja u nekom novom pravcu.

Sama boja  simbolizuje kako se treba  postaviti prema temi ,  a  šeširi poručuju sledeće:

sajam gradjevinarstva

Žuti šešir:

Pod žutim šeširom sve posmatramo sa puno optimizma i nastojimo da pronađemo sve što je pozitivno. Moje učenice Knežević Ana i Skorić Brankica G11 odlučile su da svoju prvu posetu Sajmu,  predstave u vidu panoa. Osmesi na našim licima, zadovoljstvo što smo videli  nešto novo, divno druženje (a bio je i lep, sunčan dan 🙂 )  daju toplinu ovom žutom šešru.

Crni šešir:

Kada stavimo crni šešir, počinjemo  dobro da analiziramo situaciju i u njoj prvo uočavamo sve moguće rizike i opasnosti koje nas vrebaju.  Jednostavno rečeno poziva nas na oprez. Nastavite sa čitanjem

Nastava kroz strip ( ToonDoo )

Interesantan i jednostavan alat za kreiranje stripa jeste ToonDoo.Nije potrebno da budete talentovani za crtanje i ne morate program da instalirate; dovoljno je samo  da unesete u vaš veb pretraživač   http://www.toondoo.com  , ( izaberite besplatnu verziju ) i kreirajte korisnički nalog. Uz malo mašte i znanja izrada stripa postaće zanimljiva aktivnost. Strip možete koristiti kao nastavno sredstvo ( dopuna lekciji, uvežbavanje gradiva…)  ili da iskažete neko mišljenje, stav, pošaljete neku poruku… Za početak, strip koji meni uvek izmami osmeh na lice 🙂 , a uradio ga je moj učenik Rakić Đorđe G11 :

strip u nastaviKratko uputstvo za kreiranje stripa. Nakon registracije Nastavite sa čitanjem

Panoi- mape uma

Ako u učionici nemate kompjuter, video-bim, pametnu tablu i sl. to ne isključuje mogućnost da koristite zanimljivo vizuelno nastavno sredstvo. Prvo je potrebno napraviti mapu uma, gde se na slikovit način uz pomoć ključnih reči, grafikona, slika… prikaže suština nastavne jedinice. Zatim se to prenese na pano i tako dobijete celovitu sliku za predavanje ili dobar putokaz za postavljanje pitanja na časovima utvrđivanja gradiva. Evo nekih primera koje smo ja i moji đaci iz G11 smislili. Pri tome nismo striktno poštovali pravila za crtanje mapa uma, već su to improvizacije koje više odgovaraju našem gradivu.

Autori: Katarina Ristanović G11,  nast. Vera Milićević

Autori: Katarina Ristanović G11,
nastavnik   Vera Milićević

Armatura

Najviše podseća na mapu uma, jer je u sredini centralni pojam iz kojeg se granaju vrste betonskog čelika. Zašto petokraka? Nismo u retro fazonu samo smo naglasili da postoji 5 vrsta armature. Sve što treba objasniti prikazano je slikovito i u oznakama.

Sledeći pano posvećen je staklu. Okvir je prozor u čijim otvorima jeste staklo ali u vidu lekcije. Postupno se ide od Nastavite sa čitanjem

Voda (korelacije)

Neophodna komponenta života na zemlji. Osim što je gradivna materija živog i neživog sveta ona takođe i razara, rastvara, odnosi… Uloga vode u građevinarstvu je takođe dvojaka:

– ona je materijal sa kojim se stvaraju drugi građevinski materijali ( beton, malteri, kreč, gips, glina i dr. )

-ona je sredina koja svojim delovanjem polako razara materijale delujući praktično u svim agregatnim stanjima. Građevinski materijali su porozni i upijaju vodu ili vodenu paru iz vazduha. Kondezovana para i vlaga u porama materijala utiče da se njegova zapremina povećava. Sušenjem materijala njegova zapremina se smanjuje. To naizmenično sušenje i vlaženje materijala tj. neprestano povećavanje i smanjivanje zapremine polako slabi materijal. Još jača razorna svojstva ima voda koja se u porama i kapilarima materijala pretvori u led. On ima izraženu osibinu širenja, pa povećava svoju zapreminu za 9% pri čemu stvara velike pritiske na zidove kapilara od nekoliko hiljada N/cm2. To će izazvati destrukciju u materijalu što će dovesti do pojave još većeg broja pora i šupljina.   Ovu osobinu koristili su ljudi u davnoj prošlosti. Severni narodi su dobijali kamen za gradnju, zalivajući ga vodom pred zamrzavanje i pretvarajuci ga u gradivni materijal. Na jugu, drevni narodi su koristili porozne pukotine i zalivali ih vodom, rasprskavajući tako materijal i odvaljujući kamenje.

U novije vreme otkrivena su i neka neobična svojstva vode.

Smatra se da je osim hemijskog sastava bitna i struktura vode način na koji se organizuju njeni molekuli. Kod vode molekuli se objedinjuju u grupe koje se nazivaju- klastri. Naučnici pretpostavljaju da su baš klastri- ćelije za pamćenje, pomoću kojih voda zapisuje sve što ″vidi, čuje i oseća″.

Naučnici su postavili vodu da sluša muziku, posle čega su je brzo zamrzli i pod mikroskopom videli raznovrsne oblike. Npr. slušajući izabranu  klasičnu muziku voda je obrazovala kristale a pod uticajem heavi metal muzike voda je izgledala kao bezoblična amorfna masa. Međutim, ni voda za piće i flaširana voda posle zamrzavanja ne pokazuju kristalne oblike jer voda pamti svo nasilje kojem je bila izložena ( hlorisanje, tehnološku obradu…) . Voda postaje ponovo čista ako se na nju deluje pozitivnim mislima, osećanjima i rečima. Eksperimenti dr Emota Masara, s ciljem da nađe reči, koje najbolje i najjače čiste vodu, pokazali su da to nije jedna reč, već slaganje dve reči:

LJUBAV I ZAHVALNOST