Motivacija (mišljenja srednjoškolaca)

Verovatno se većina odeljenjskih starešina na kraju prvog klasifikacionog perioda suoči sa malo lošijm usG31pehom odeljenja, pa odmah za temu odeljenjske zajednice izabere motivaciju i učenje. Moji srednjoškolci već imaju izgrađene stavove po mnogim pitanjima pa sam ih zamolila da mi opišu šta je uzrok lošijem uspehu, koliko uče, da li su motivisani i sl. “ Izveštaj“ u vidu dva divna sastava ( napisali su ih Jovan i Kristina ) poslužili su kao materijal za diskusiju na času. Ja sam pripremila Google-ov upitnik i on se može videti na kraju ovog članka. Atmosfera na času je bila odlična, jer motivišuće reči  imaju veću težinu ako ih izgovara vršnjak nego profesor. Prvo ćemo izložiti sastav koji je pripremio  Jovan Jovanović G31, jer kao predsednik odeljenja najbolje vidi uzroke koji su doveli do lošijeg uspeha, „zamke“ u koje padaju nastavnici i učenici, ali vidi se i rešenje u njegovom  zaključku. On spada u grupu učenika koji su malo „posrnuli“ na početku školske godine pa su njegove iskrene reči naišle na veliko odobravanje odeljenja. Jovanovo viđenje situacije izgleda ovako:

MOJ POSRNULI RAZRED
U sedamnestim i osamnestim godinama momci i devojke smatraju da su najpametnije osobe i da savršeno znaju šta rade, međutim to je klopka za posrnule mladiće i devojke. Moje lično mišljenje je da i određeni profesori ne rade  pametno u slučaju kada dođe do nekog konflikta, oni  uzimaju  svoje najjače oružje u ruke, a to je davanje jedinice učeniku. Tu treba postaviti pitanje – gde je tu pedagogija?  Na taj način se može stvoriti samo jaz između učenika i profesora.
Pored škole đaci imaju i druge obaveze koje nisu obavezne i imaju prednost u odnosu na školu što nikako nije dobro. Svaki vikend u gradu možemo sresti veliki broj učenika (našeg razreda) koji se ne ponašaju u skladu sa normama učenika (ali tu je zakazala država i škola sa tim ne može da se izbori). Umesto učenja subota se pretvori u dan za dogovaranje gde se izlazi, a kada se izađe u gradu se ostaje  do kasno u noć,  bolje rečeno do jutra,  i samim tim u nedelju učenik nije sposoban da uči. Onda dolazi ponedeljak kada profesor traži znanje ali ne kafansko nego znanje prema nastavnom planu i programu. Ovo je problem velikog broja učenika naše škole i ja sam postao poznat po ovakvom načinu života. Moto „Jednom smo mladi“ je tačan ali treba misliti na budućnost,  diploma srednje škole je ulaznica za fakultet,  fakultet je ulaznica za normalan život. Ima primera da su fakultetski obrazovani ljudi bez posla ali treba se u životu boriti i u toj životnoj borbi čovek treba da bude što bolje potkovan znanjem.
Problem su i internet i video igrice koje okupiraju pažnju učenika i sa tim se treba izboriti. Koliko je internet dobar toliko je i loš po nas,  ali samo onoliko koliko mu mi to omogućimo. Jasna poruka „skini se sa fejsa“  i radi nešto za sebe,  posveti se sportu ukoliko ne želiš da učiš.
Moramo podići nivo pažnje u školi,  dokazati se učenjem, niko u našem razredu nije glup samo je zaveden mišljenjem o lakom načinu života u čemu greši i bolje je da to shvati odmah nego da uči na životnim greškama. Učinimo danas svoje roditelje ponosnim na naše ocene,  u budućnosti našu decu našim obrazovanjem,  a pre svega sebe uspešnim tokom celog života,  a to omogućuje samo stepen obrazovanja koji daje škola.

Nakon kraće diskusije svoj sastav je pročitala i Kristina Ristanović G31. Ona spada u grupu visoko motivisanih učenika, pa osim toga što  je na veoma lep način opisala svoja razmišljanja, Kristina se dotakla i još jednog problema koga imamo u odeljenju: učenik koji je u prvoj godini bio odličan, u drugoj vrlo dobar, ove godine je odlučio da posle srednje škole ne  nastavi školovanje iako ima sve uslove za to ( na ovom tromesečju je imao nedovoljan uspeh). Nadam se da će pored podsticajnih reči koje mu upućuju roditelji, odeljenjski starešina i ove reči njegovog vršnjaka naići na pozitivan odjek kod njega. Kristinina razmišljanja izgledaju ovako:

RAZMIŠLJAJMO O SVOJOJ BUDUĆNOSTI
Dani, meseci i godine prolaze velikom brzinom. Kao da smo još juče izašli iz klupa osnovne škole, a evo vreme je  da ozbiljnije razmišljamo o svojoj budućnosti, o svom pozivu i konkretnom izboru zanimanja.
Većina nas živi uljuljkanim, zaštićenim životom kraj roditelja ali vreme prolazi i hteli-nehteli mi moramo svoj život da uzmemo u sopstvene ruke. Neće roditelji uvek biti tu da nam pruže šta god mi zatražimo, doći će vreme kada moramo sami ni iz čega stvarati nešto. Lično sam videla primer gde se ljudi bore svim snagama kako bi svoje dete izdržavali na fakultetu. Svesni da mu tokom svog života nisu mogli  pružiti ništa sem roditeljske ljubavi,  njegov izlaz iz takvog života vide u školovanju. Ti ljudi žive u nezamislivim uslovima za današnjicu. Možete li verovati da oni nemaju dušeke ni jastuke na kakvim mi spavamo, njihovi su od slame, oni nemaju laminat niti pločice na podu, njihov pod je od betona. Ko zna koliko je takvih slučajeva to je samo jedan primer. Po mom mišljenju je neprihvatljivo da neko koga roditelji mogu da izdržavaju na fakultetu tako olako odbija da nastavi sa daljim obrazovanjem. Nije lako odlučiti se, biti zadovoljan, ispunjen, a pri tome sebe izdržavati i živeti od svog rada. Suština izbora je u stvari da zadovolji naše mogućnosti, da damo svoj maksimum koliko smo mi to sposobni. Smatram da je veoma bitno uskladiti svoje ambicije prema mogućnostima, jer mi svi možemo želeti da budemo doktori, pravnici… a u stvari naše sklonosti su sasvim drugačije. Kako odabrati, kako napraviti pravi izbor?  To je uvek dilema, a većina nas još uvek nije sigurna. Veoma bitno je u sebi prepoznati želju za daljim sticanjem znanja. Treba shvatiti vreme u kojem živimo i u kome ćemo mi živeti i stvarati. Čovek treba da uči i da se obrazuje ceo život.  To nije fraza, to je budućnost, to je futurizam. Kada prestanemo sebe da obrazujemo, da nadogradjujemo svoje znanje mi ostajemo na jednom stadijumu učahurenosti, a svet oko nas napreduje sve dalje. Fakultetsko obrazovanje je postalo skoro obavezno, a način na koji je organizovano zaista pruža veliki procenat sticanja diploma. Studirati ne znači samo sticati znanja, studiranjem mi se krećemo u društvu intelektualaca, pametnih, ambicioznih ljudi.
Svako treba sebe da vidi na nekom fakultetu, svako sebi treba da pruži takvu šansu jer tek kada nešto „probate“ onda znate da li je to za vas!

I na kraju smo malo prodiskutovali o pitanjima koja su postavljena u OVOM  upitniku. Rezultati ankete su takvi da je za učenike Tehničke škole dovoljno da dnevno uče sat- eventualno dva, da su im kućne obaveze podjednako važne koliko i školske. Ne vole da planiraju svoje vreme na papiru  jer „imaju sve isplanirano u svojoj glavi“; vole diskusije mada i “ niko na tom času pred celim odeljenjem neće reći šta zaista misli“. Po njihovom mišljenju od 4 karakteristična tipa odeljenjskog starešine (Koordinator, Drugar, Bez autoriteta, Vojni komandant), većina misli da sam Koordinator mada ima i mišljenja da sam i Drugar 🙂

Advertisements

3 thoughts on “Motivacija (mišljenja srednjoškolaca)

  1. Svaka čas i Vama i Vašim đacima. Priznajem, ne čitam često ovakve blogove ali mi je drago kad vidim da se blogovi nastavnika i profesora na netu brojčano povećavaju. To samo govori o Vašem trudu i želji da se uz pomoć novih tehnologija približite deci, a i oni Vama.
    Svaka čast na uloženom trudu za Google-ov upitnik, pa i za ovaj post. Ne bi da ulazim u dublju analizu same teme motivacije. Na kraju nisam ni stručan za to, ali moje skromno mišljenje je da radite pravu stvar.
    Želim Vama i Vašim učenicima puno uspeha.
    Pozdrav! 🙂

  2. Povratni ping: По реду | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s