Milutin Milanković kao građevinski inženjer

Prvobitno profesionalno opredeljenje našeg naučnika svetskog glasa, Milutina Milankovića, bilo je građevinarstvo.

Milutin Milanković (autor kolaža Vera M)

Milutin Milanković
(autor kolaža Vera M)

On je prvi Srbin koji je stekao diplomu građevinskog inženjera (Beč,1902.) na temu “ Proračun čeličnog mosta “ . Takođe je i naš prvi doktor građevinskih nauka  (Beč, 1904.) tema “ Teorija linije pritiska „. Nakon stečenog doktorata Milanković se zapošljava u tada čuvenoj firmi „Betonbau“ u Beču gde je razvio  novi sistem izrade tavanica koji je postao poznat kao „Sistem Milanković – Krojc“, i koji je primenjen na više poznatih objekata širom bivše Austrougarske.

tavanica1Prvi projekat u firmi barona Pitela bilo je fabričko postrojenje u Sankt – Peltenu, gde je na 15000 m2 trebalo uraditi  rekonstrukciju krova, pri čemu nisu postojale matematičke formule na osnovu kojih bi se mogle odrediti dimenzije armiranih greda i nosećih ploča.Milanković primenjuje prvi put dvostruko armirane betonske preseke za koje je izveo i osnovne jednačine. U to vreme armirani beton je bio nov građevinski materijal i Milanković je bio među prvim stručnjacima koji su uveli matematičko modelovanje, napustivši dotadašnji grafički način projektovanja.

gredaPatentirao je novi tip rebrastih armiranobetonskih tavanica i objavio prvu raspravu o armiranom betonu pod nazivom „Prilog teoriji armirano- betonskih nosača“ i sledeću “ O membranama jednakog otpora“  gde je uvrdio da je idealan oblik rezervoara za tečnost čiji zidovi imaju jednaku čvrstoću –  oblik vodene kapi.

Zatim je učestvovao sa statičkim proračunima i radom na terenu u izgradnji ukupno deset hidrocentrala, mostova, akvadukta, vijadukta…Imao je šest odobrenih i štampanih patenata od velikog teorijskog i praktičnog značaja.

1909. godine prihvata poziv da preuzme katedru  primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu jer mu taj poziv daje više slobode za bavljenje naučnim istraživanjima i mogućnost da ostvari svoj cilj – da postane priznati naučnik na korist srpskog naroda.

mostIako je  krenuo putem izučavanja nebeske mehanike i problema ledenih doba, svoju graditeljsku delatnost u Srbiji krunisao je projektovanjem devetnaest armirano-betonskih mostova preko reke Timok, na izuzetno teškim terenima, kojima i danas prolazi pruga Niš -Knjaževac, objektima za potrebe Komande vazduhoplovstva, Kovnice novca na Topčideru i mnogim drugim građevinama. Pred kraj svog stvaralačkog delovanja spojio je građevinarstvo sa svojim snom o putu ka vasioni. Postavio je pitanje do koje visine bi današnje građevinarstvo moglo da sazida Vavilonski toranj ?

Vavilonski toranj Milutin MilankovićMatematičkim putem je teorijski dokazao da bi ta građevina bila od armiranog betona, izgleda rotacionog tela promenljivog preseka . Zgrada bi imala  bazu poluprečnika 112,84 km i visinu od 21646 m. Pošto građevina zadire u Zemlju za 1,4 km, iznad površine Zemlje imala bi visinu od  20,25 km.  Građevina bi unutra imala šupljinu oblika vertikalnog kružnog valjka poluprečnika 10m. Njena uloga je dvojaka: u toku gradnje bi služila za transport materijala i postavljanja oplate a posle izgradnje da omogući saobraćaj u zgradi. Na samom vrhu, prstenasti zid bi imao debljinu 25cm i na njemu bi bila široka platforma za meteorološku i astronomsku opservatoriju.Do tih nebeskih visina bi, teorijski,  stigla današnja građevinska statika.

Milutin Milanković je bio neobično umna i svestrana ličnost i njegov doprinos čovečanstvu je nemerljiv . Kratak osvrt na njegov život i delo prikazan je u ovoj prezentaciji koju je uradila Aničić Slađana G31:

Advertisements

2 thoughts on “Milutin Milanković kao građevinski inženjer

  1. Zar nije fascinantno koliko se osnovne konstrukcije provlače kroz sve građevine u prirodi, i još fascinantnije da li postoji jedna istina i jedan model na kome je koncipiran čitav živući svijet?!

    • Nisam sigurna za taj jedan model jer priroda je prilično kreativna.I čovek pokušava da bude kreativan ali je stil drugačiji .On gradi uglavnom u ortogonalnim formama a priroda je cela freeform.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s