Arheolog srećne ruke

Traganje za starim svetom i dalekim civilizacijama dovelo je arheologa Dragoslava Srejovića do velikih otkrića i do otkopavanja arheoloških nalazišta kao što su:  praistorijska kultura Lepenskog Vira na Dunavu i carska rimska palata Romulijana u Gamzigradu. Šta jednog arheologa izdvaja od ostalih da baš on bude zaslužan za tako značajna arheološka otkrića na tlu Srbije? Poneki odgovor se krije i ovde:

Znanje

Tragati za izgubljenom prošlošću ne podrazumeva samo nalaženje materijalnih dokaza, već i pokušaj da se to daleko vreme razume. Imati sposobnost da  razne informacije sklopiš u smisaoni mozaik.

Intuicija, mašta

Bez mašte, pretpostavki i slutnji- nema napretka. Istraživači će posle naučno, egzaktno, dokazati svoje snove, ali ih prvo treba dosanjati.

Sreća

Eufemija, vizantijska caricaO tome je Srejović rekao:

„Sve stvari koje su imale najveće umetničke vrednosti, ili su mi ih doneli, ili sam- što je još čudnije –na njih naleteo. Na primer kolega iz Niša mi telefonom kaže „ Dragane, molim te dođi, jedan seljak doneo nekakvu bronzanu glavu “. Ja se spakujem, i odem da vidim portret vizantijske carice kakav i po očuvanosti i po kvalitetu apsolutno nigde u svetu ne postoji. Pokazalo se da je to portret carice Eufemije, najvredniji vizantijski portret. (Vizantijska carica Eufemija, Narodni muzej Niš).

Ili, odemo da rekognosciramo teren. Već polazim iz nekog sela , iz Tamniča, negde kod Negotina, bogu iza leđa,, u Krajini, već uđemo u autobus, a meni kažu: „Gore, na brdu, neki  čika sa nekakvom figurom koja čuči pridržava vrata štale. Izađem iz autobusa, objasne mi kuda ću, popnem se na brdo, nađem čiču; pogledam figurinu i šta vidim: očuvana replika čuvene Lisipove figurine Herakla Epitrapeziosa, koju je ovaj veliki grčki vajar uradio za Aleksandra Velikog, za njegovu kraljevsku trpezu. Jedva ga dobijem. Kao čime će sada da podupire vrata štale…“

Predodređenost

Neke stvari čekaju da ih samo vi otkrijete…

Dragoslav SrejovićLepenski Vir. Pazite, svi su navalili na Đerdap pre mene, razgrabili glavne lokalitete, a meni ostavili neki mali; mislili su da će me mrzeti da tu kopam. A tu otkrijem najstariju monumentalnu kamenu skulpturu sveta. To je stvarno nešto neverovatno…Meni je jedan čuveni mađarski antropolog, koji je proučavao kosti Lepenskog Vira rekao da ga moje teme i to što skoro nemam vrat podseća na ljude iz Lepenskog Vira…“

Snovi

skulptura Lepenski Vir

U arheološkom smislu jedino sam nekoliko puta sanjao Lepence. Izlaze iz neke mutne vode, očajno nešto, kao da od mene nešto traže. Liče na figure koje smo iskopali, s velikim ustima , i vidim ih kako izlaze iz vode, vapiju i tužni su, očajnički …kao da nemaju daha. kao da im je potrebna pomoć. Nije tu bilo neke zaokružene radnje. Kao utopljenici koji su oživeli i pokušavaju iz tog mulja, iz blata da se izvuku.“

Odlomci preuzeti iz knjige Prazno polje, Dragoslav Srejović

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s