Voda (korelacije)

Neophodna komponenta života na zemlji. Osim što je gradivna materija živog i neživog sveta ona takođe i razara, rastvara, odnosi… Uloga vode u građevinarstvu je takođe dvojaka:

– ona je materijal sa kojim se stvaraju drugi građevinski materijali ( beton, malteri, kreč, gips, glina i dr. )

-ona je sredina koja svojim delovanjem polako razara materijale delujući praktično u svim agregatnim stanjima. Građevinski materijali su porozni i upijaju vodu ili vodenu paru iz vazduha. Kondezovana para i vlaga u porama materijala utiče da se njegova zapremina povećava. Sušenjem materijala njegova zapremina se smanjuje. To naizmenično sušenje i vlaženje materijala tj. neprestano povećavanje i smanjivanje zapremine polako slabi materijal. Još jača razorna svojstva ima voda koja se u porama i kapilarima materijala pretvori u led. On ima izraženu osibinu širenja, pa povećava svoju zapreminu za 9% pri čemu stvara velike pritiske na zidove kapilara od nekoliko hiljada N/cm2. To će izazvati destrukciju u materijalu što će dovesti do pojave još većeg broja pora i šupljina.   Ovu osobinu koristili su ljudi u davnoj prošlosti. Severni narodi su dobijali kamen za gradnju, zalivajući ga vodom pred zamrzavanje i pretvarajuci ga u gradivni materijal. Na jugu, drevni narodi su koristili porozne pukotine i zalivali ih vodom, rasprskavajući tako materijal i odvaljujući kamenje.

U novije vreme otkrivena su i neka neobična svojstva vode.

Smatra se da je osim hemijskog sastava bitna i struktura vode način na koji se organizuju njeni molekuli. Kod vode molekuli se objedinjuju u grupe koje se nazivaju- klastri. Naučnici pretpostavljaju da su baš klastri- ćelije za pamćenje, pomoću kojih voda zapisuje sve što ″vidi, čuje i oseća″.

Naučnici su postavili vodu da sluša muziku, posle čega su je brzo zamrzli i pod mikroskopom videli raznovrsne oblike. Npr. slušajući izabranu  klasičnu muziku voda je obrazovala kristale a pod uticajem heavi metal muzike voda je izgledala kao bezoblična amorfna masa. Međutim, ni voda za piće i flaširana voda posle zamrzavanja ne pokazuju kristalne oblike jer voda pamti svo nasilje kojem je bila izložena ( hlorisanje, tehnološku obradu…) . Voda postaje ponovo čista ako se na nju deluje pozitivnim mislima, osećanjima i rečima. Eksperimenti dr Emota Masara, s ciljem da nađe reči, koje najbolje i najjače čiste vodu, pokazali su da to nije jedna reč, već slaganje dve reči:

LJUBAV I ZAHVALNOST

 

Advertisements

25 thoughts on “Voda (korelacije)

    • Hvala vam @bakasenovucu za link 🙂 upravo ovaj film mi je i poslužio kao inspiracija za članak, a zatim sam to povezala sa nastavnim gradivom pa je nastala prezentacija (sve zajedno spoj „normalnog i paranormalnog“ 😀 )

  1. Вода је течност без мириса и укуса која је присутна скоро свуда: у океанима, морима, рекама, језерима, гасовита у облацима, замрзнута у глечерима или у великим подземним базенима испод кречњачких стена. Ову воду непрестано користи живи свет који без ње не може да живи. Људско тело чини 72 одсто воде, при чему оно стално уноси и избацује нове количине. Вода је пресудна за Метаболизам у организму, пошто омогућује варење и касније растварање хране у ћелијама, али и чишћење ћелија од отпада. Сматра се да би сваког дана у тело требало унети око осам чаша воде, али то није научно поткрепљено пошто многи људи пију знатно мање воде. Како би задовољила своје огромне потребе за водом, људска цивилизација воду црпе испод земље, из река, или из мора, а потом је водоводима доводи у градове, до станова и чесми. Сва вода, хемијски посматрана сачињена је од истог молекула H2O. Ово нам говори да је вода састављена од два атома водоника (Н) и једног атома кисеоника (О). Електричне карактеристике и просторни изглед овог молекула су заиста специфичне, па одређују многе од добро познатих својстава воде. Вода може бити тврда и мека. То је зато што се у свакој води налази растворено на стотине минерала и других једињења. Количине ових једињења су знатно мале, али су веома значајне за живи свет. Када је у води садржај минерала и једињења висок, за воду се каже да је тврда, а када је садржај низак за воду се каже да је мека… 🙂

    • Lepo Ljiljo 🙂 i evo još da dodam da je kao merilo tvrdoće vode usvojen stepen. Jedan stepen sadrži 0,01g CaO u 1 litar vode. Meke vode imaju stepen tvrdoće 4-8 a tvrde vode 18-30.

  2. Вода је супстанца без мириса, укуса и боје. Температура мржњења воде је 0°C, а температура кључања је 100°C. Може бити у чврстом агрегатном стању које се зове лед и гасовитом које се зове пара. Основна физичка својства воде су : боја, изглед, мирис, укус, температура. Чиста вода је безбојна. Може имати и неке нијансе (зеленкастоплаву), (зеленкасту), што је последица растворених органских и неорганских материја у њој. Мутноћа воде описује се следећим оценама: бистра, слабоопалесцирајућа, опалесцирајућа, мало мутна, мутна, врло мутна. Воде у потоцима и рекама могу бити мутније у периоду киша и топљења снега. Мутна вода се не сме користити за пиће. Такву воду треба пре употребе избистрити, а потом дезинфиковати. По правилу чиста вода је бистра.Вода се у природи не појављује у хемијски чистом облику, јер на свом путу долази у додир, раствара и прима различите материје. Од количине и врсте ових састојака зависе карактеристике воде. Према својој природи, вода се дели на атмосферску, површинску и подземну.
    -Атмосферска вода настаје од падавина као што су киша, снег и лед. Она садржи растворене гасове са којима долази у додир, попут кисеоника и угљен-диоксида. Од чврстих материја садржи нешто прашине и чађи, а у близини мора и нешто соли.
    -Површинска вода је она која лежи на површини тла. Ова вода настаје од атмосферске воде, која директно пада на Земљину површину или оне која се слива у њу са површине тла.
    -Подземна вода се налази испод површинске земље. Настаје продирањем падавина од површинских водених токова ка тзв. водонепропусним слојевима (унутар Земљине површине) који се састоје од стена са малом ефективном порозношћу. Ова вода спада у ред чистијих, па се због таквих одлика веома често користи за пиће.
    Вода има и друга имена као што су aqua и дихидроген моноксид.

  3. У зависности од температуре и притиска, растојања између молекула воде су мања или већа, а везе међу њима јаче или слабије па се вода јавља у више стања: чврсто, течно и гасовито. Прелазак воде из једног агрегатног стања у друго постиже се повећањем или смањењем температуре. У гасовитом агрегатном стању молекули воде су довољно међусобно удаљени да се могу хаотично кретати без много сударања. Прелазак воде из течног у гасовито агрегатно стање се назива испаравање. У течном агрегатном стању молекули воде су више приближени и они попримају облик суда у коме се налазе. У чврстом агрегатном стању молекули воде скоро да се и не померају и граде чврсту кристалну решетку. За разлику од течног и гасовитог стања, чврсто стање не мора да поприма облик суда у коме се налази, већ је у облику кристала. Мање је познато да вода делимично испарава и на нижим температурама од 100°С, али не у великим количинама. Ово испаравање омогућује да вода непрестано кружи у природи, из земље ка облацима, па потом назад у виду кише и других падавина. Снег је такође вода, пошто је свака пахуља кристал леда малих димензија. Прелазак воде из чврстог у гасовито стање назива се Сублимација.Аномалија воде је веома важна за живот свих водених створења. То је у ствари својство да вода која је хладнија од 4°С увек буде изнад воде од 4°С. Лед има мању густину од воде у течном стању па зато плива по површини. Вода је најгушћа на температури од 4°С, тако да ће се у замрзнутим рекама сва вода хладнија од 4°С попети ка површини. Аномалија воде омогућава да се реке и језера никад не замрзавају до дна, тако да жива бића у рекама презимљавају у топлој води. Због геометрије свог молекула, вода има низ специфичних својстава, као што је површински напон-карактеристика да на својој површини вода формира опну, што омогућује да се вода увек држи на окупу и између осталог, постепено формира водене капи. Вода је врло ретко чиста, без додатака и примеса. Вода у којој има само Н2О молекула, назива се дестилована и добија се само у индустријама и лабораторијама, процесим хемијске дестилације.

  4. Japanski naučnik , Masaru Emoto , sproveo je istraživanje na temu kako se voda ponaša kada se izloži različitim spoljnim uticajima, kao npr. rečima , muzici , mislima , molitvi , …. Rezultati do kojih je došao , potvrdili su tvrdnje austrijskog naučnika iz 20-tih godina prošlog veka, Viktora Šaubergera, da se voda ponaša kao živo biće, tj da ima svoj „život i smrt“ i da ako sa njom ne postupamo kako treba da može i da se „razboli“ i prenese svoje „bolesno“ stanje na druge organizme (biljke,životinje i ljude).
    Masaru Emoto je uzeo nekoliko hiljada uzoraka vode iz izvora,reka, jezera , zatim ih zamrzavao i posmatrao pod mikroskopom. Primetio je da potpuno čista , prirodna voda , koja potiče iz planinskih potoka ili izvora formira perfektne, heksagonalne kristalne oblike neobične lepote, dok kristali koji potiču iz zagadjenih ili stajaćih voda su nepravilni i deformisani.
    -Posle uzimanja prvog uzorka, sveštenik iz lokalnog hrama , je održao jenočasovnu molitvu pored istog jezera. Posle molitve uzet je drugi uzorak vode , zamrznut – voda je formirala perfektnu šestougaonu kristalnu strukturu.
    -Razni uzorci destilovane vode formirali su razne oblike , ali ni jedan nije pokazao kristalnu strukturu.
    -Masaru Emoto je takodje vodu izlagao klasičnoj muzici. Voda je počela da formira pravilne kristale, po čemu se znalo da li joj se odredjena kompozicija „svidja“ ili ne. Npr posle „slušanja“ Baha , kristali koje je voda formirala bili su skoro perfektne strukture.
    -Ako bi se na flašici sa uzorkom vode napisalo: Adolf Hitler, ili ako bi se taj uzorak izložio muzici tipa tehno ili heavi metal, a isto tako kad bi joj se uputila neka pogrdna reč – voda bi odgovarala tipom amorfnih struktura, bez formiranja kristala.
    -Još jedna od neverovatnih reakcija primećena je nakon što se u čašu vode doda samo jedna kap aromatičnog ulja bilo koje biljke. Ledeni kristali posmatrani kasnije pod mikroskopom imaju oblik cveta te iste biljke.
    Otkriće Masaru Emota pruža nam nadu, da bi možda mogli makar da zamolimo vodu – da nam oprosti za naše nepravedno ponašanje prema njoj. 🙂

      • Isidora mi smo u tvom komentaru saznali o još nekim novim i zanimljivim osobinama vode 🙂 Bilo bi lepo da se još neko javi pošto si dala dobru temu- prećišćavanje vode .

  5. Voda je temelj života i osnovni sastojak svakog živog bića. Broj stanovnika na planeti ubrzano se povećava. Iako potrebe za vodom rastu, njena količina se ne menja. Do 2025. godine, dve trećine čovečanstva osetiće ozbiljan nedostatak vode.

    Stručnjaci navode da oko 1,1 milijardi ljudi nema pristup pijaćoj vodi, 2,5 milijardi nema obezbeđene ni elementarne sanitarne uslove (pretežno u Africi i južnoj Aziji), a više od pet miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje su uzrokovane zagađenom vodom.

    Klimatske promene snažno utiču na rezerve pijaće vode u nekim delovima naše planete. U mnogim područjima, posebno u zemljama u razvoju, ima sve manje pijaće vode. U dvogodišnjoj studiji pod nazivom „Voda u svetu“ tvrdi se da je najozbiljnija situacija u Aziji i Africi, dok se Kina suočava sa pravom „vodenom katastrofom“.

    Srbija je na 47 mestu od 180 država rangiranih po količini vodenih resursa u svetu. U našoj zemlji je koncentrisano vise od 20 % svetskih rezervi slatke vode. Spadamo među evropske zemlje koje su najbogatije izvorima mineralne vode ali, bez obzira na statistiku, svaki treći vodovod u Srbiji je visoko rizičan jer isporučuje vodu koja je mikrobiološki i hemijski ispod dozvoljenog nivoa kvaliteta. Trećina stanovništva Srbije koristi vodu iz izvorišta, bunara i seoskih mreža koji nikada nisu kontrolisani. Poslednji rezultati ispitivanja zdravstvene ispravnosti vode za piće iz 155 vodovodnih sistema u Srbiji pokazuje da je samo 47,75 odsto ispravnih vodovoda.

    Sa druge strane, naša zemlja ne samo da ne koristi veliki potencijal podzemnih voda, već pravo bogatstvo – baca. Poseban problem predstavljaju zagađenja podzemnih voda. Ova zagađenja jednim delom uzrokuje poljoprivreda – zbog korišćenja vestačkog đubriva i otpadnih voda iz seoskih naselja.

    Veliki problem predstavlja i posledica zagađenja voda sa neuređenih deponija. Voda i otpad povezani su neraskidivo i pogubno. Svaki otpad pre ili kasnije dospeva do podzemnih voda zagađujući je. Vodu je od otpada moguće zaštititi jedino izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom.

    U Srbiji je sve manje zdrave izvorske vode. Stručnjaci smatraju da je glavni razlog u nekontrolisanoj seči šuma i da se spas nalazi u planskom pošumljavanju, površinskim akumulacijama, malim branama i zaštiti izvorišta reka.

  6. Пречишћавање воде је врста обраде воде који обухвата низ поступака како би се из воде могли уклонити:

    – Суспензије и емулзије: материја које узрокују мутноћу (микроорганизми, планктони);
    – Колоидални раствора: колоидни и високомолекуларни спојеви који утичу на капацитет оксидације и боју воде;
    -Молекуларне раствора: гасови растворљиви у води и органске материје које утичу на мирис и укус воде;
    Јонске раствора: соли, киселине и базе које утичу на тврдоћу и алкалност воде.

    Пречишћавање воде може обухватити пречишћавање питке воде, напојне вода за термоелектране, расхладне или противпожарне воде за индустријска постројења, воде за медицинску и осталу употребу, воде за домаћинства, комуналне отпадне воде, индустријске отпадне воде или посебних отпадних вода. Пречишћавање воде (или шире обрада воде) се може поделити на 3 главне групе, и то:

    – Механичко пречишћавање (таложење, филтрација, повратна осмоза),
    – Хемијско пречишћавање (дезинфекција, флокулација) и
    -Биолошко пречишћавање (озрачивање воде, таложнице за органске примесе, таложнице за песак, прерада и коришћење муља).
    -Вода се, осим као хемијски растварач, користи у многим индустријским поступцима и машинама, као што су парне турбине и измењивачи топлоте. Испуштање непречишћене воде из индустријских постројења представља загађење. Загађење може бити хемијско (у води су остаци хемијског загађивача) или топлотно (вода реке је прегрејана и угрожава живи свет у њој). Индустрија захтева релативно чисту воду за своје процесе и стога користи разне методе и технике пречишћавања како код снабдевања тако и код испуштања воде.

  7. Zanimljivosti o vodi:
    1. Oko 70 % telesne mase odraslog čoveka čini voda;
    2. Na rođenju voda čini 80 % telesne težine novorođenčeta;
    3. Voda je deo fundamentalne supstance (protoplazme);
    4. Zdrava osoba može da popije maksimalno 48 čaša vode u toku dana;
    5. Brz unos velike količine vode može dovesti do „opijanja“ organizma, što dovodi do naglog povećanja krvnog pritiska, zbog sadržaja rastvorenog natrijuma u vodi, usled čega dolazi do disbalansa sadržaja vode u mozgu „Opijanje“ organizma vodom najčešće nastaje tokom perioda intenzivnih sportskih aktivnosti;
    6. Preporučeni dnevni unos vode je 2 litara na dan. Jedan deo vode u organizam se unese ne samo u težnom obliku, već i hranom ili nekim drugim napicima;
    7. Osvežavajući napitci, kafa i čaj, iako su uglavnom sadržani od vode, u sebi imaju i određenu količinu kofeina. Kofein se ponaša kao blag diuretik, ometajući normalan transport vode kroz organizam;
    8. U trenutku kada čovek ima osećaj žeđi, organizam izgubi preko 1 % ukupne količine vode koju sadrži;
    9. Nakon intenzivnih fizičkih napora gubitak telesne težine čoveka odlazi na gubitak određene količine vode u organizmu, a ne na gubitak masti iz organizma;
    10. Čista voda (koju čine isključivo atomi kiseonika i vodonika) ima neutralnu pH vrednost (pH= 7);
    11. 1 cm3 vode na 4°C ima težinu od 1 gr;
    12. Voda rastvara više substanci od bilo koje druge tečnosti. Spada u najbolje rastvarače hemijskih supstanci, minerala i nutritijenata;
    13. Negde između 70 i 75 % Zemljine površine je pokriveno vodom;
    14. Veća količine slatke vode je skladištena u zemlji, nego što je ona prisutna na površini zemlje;
    15. Voda kruži je u okviru „zatvorenog sistema“, tako da retko dolazi do gubitka ove materije. Tako da ista voda koja je postojala na zemlji pre milion godina je i danas prisutna;
    16. Od ukupne količine vode na zemlji, ljudima za korišćenje je pristupačno tri desetine. U ovu količinu ulaze vode podzemnih akvifera, reka i jezera;
    17. US ima tri puta veću potrošnju vode na dan od proseka za Evropske zemlje i mnogo više vode od većine zemalja u razvoju;
    18. Stanovnici Srbije, prema zvaničnim podacima, dnevno u proseku troše 250 – 300 litara vode, što se ocenjuje kao „rasipničko ponašanje”;
    19. Prosečna potrošnja vode u većini evropskih zemalja kreće se između 120 i 150 litara;
    20. 1,1 milijarda ljudi nema pristup zdravoj pijaćoj vodi; 2,5 milijardi nema elementarne sanitarne uslove za normalan život; dok više od 5 miliona ljudi godišnje umire od bolesti koje se prenose zagađenom vodom; a čak 6.000 ljudi dnevno umire od dijareje.

  8. Људско тело чини 72 одсто воде, при чему оно стално уноси и избацује нове количине.Вода се сматра добрим проводником електричне струје. То и није сасвим тачно, пошто чиста вода, H2О, обично не проводи струју. Вода је такође и одличан растварач и то јој омогућава вишеструку употребу. Када је вода топлија растварање је брже. Прелазак воде из чврстог у гасовито стање назива се Сублимација.
    Вода има и значајно место у култури.У Библији се вода спомиње 442 пута.Емпедокле је воду сматрао за један од четири елемента, уз ваздух, ватру и земљу, верујући да је читев свет сачињен од њих.
    Вода се у природи не појављује у хемијски чистом облику, јер на свом путу долази у додир, раствара и прима различите материје.Од количине и врсте ових састојака зависе карактеристике воде.
    Минерална вода је врста воде која има више од једног грама растворених минералних материја у једном литру, што joj даје специфичан укус и мирис.
    Минералне воде чија је температура преко 20°C, називају се термоминералним водама. Према температури, термоминералне воде могу бити:
    хладне до 20°C,
    хипотерме од 20°—34°C,
    хомеотерме од 34°—38°C,
    хипертерме преко 38°C.
    Према хемијском саставу, минералне воде могу бити:
    алкално-муријатичне (кисело-слане),
    гвожђевите,
    сумпоровите,
    јодне.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s