Mikelanđelo Karavađo

Karavađo je bio jedan od najznačajnijih italijanskih slikara. Stvarao je u periodu između 1593. i 1610. Smatra se prvim velikanom baroknog slikarstva u svetu. Njegovi radovi se odlikuju realizmom prikaza i korištenjem izrazitog kontrasta svetlo-tamno. Karavađova biografija je obeležena burnim životom, ubistvima, tamnicama. Uvek osporavan, nikad shvaćen, pratio ga je glas čoveka koji život provodi po krčmama. Neretko se dešavalo da njegovi poručioci budu nezadovoljni slikama. Smatrali su da slikama svetaca on ubacuje momente svakodnevnog života i zbog toga su ga i osporavali.

Njegova najranija dela su manjeg formata, i najčešće sa jednom figurom kao  Lautista. Karavađo je uneo krajnji realizam u slikarstvo – njegove likove na slikama ocrtava neobično svetlo i tama intimne senke u koje su uronjeni. Svoje likove je slikao gledajući žive modele, rađeni su po ugledu na ljude iz naroda .

Prvom baroknom slikom i uopšte prvim baroknim delom se smatra Karavađova slika “Pozivanje Svetog Mateja”. Ova delo je naslikano na zidu crkve San Luidji dei Francezi u Rimu. Prvi put koristi efekte svetla koji se probijaju u tamnoj prostoriji, sa prikazom scena iz običnog zivota. „Umetnost je puka besmislica i dečja igrarija ukoliko nije utemeljena na prirodnim principima i životu“, govorio je slikar koji se nije ustručavao da svoje stavove brani i pesnicama.

Jedna od njegovih najpoznatijih slika ”Polaganje u grob” nastala je pred sam njegov odlazak iz Rima. Tačnije, bega iz Rima. U tuči je ubio jednog čoveka pa je pobegao u Napulj. Iako je u kompoziciji odstupio od renesansnih principa simetričnog grupisanja i harmonične ravnoteže, on je postizao utisak čvrste celine, dubine i pokreta, uzimanjem dijagonalne ili kose linije za osovinu svoje kompozicije, sto će prihvatiti i ostali slikari 17. veka u različitim vrijantama.  Medjutim, jedinstvenost Karavađovog slikarstva je “tenebrozo”, naročito tretiranje kontrasta svetla i senke i podešavanje osvetlenja što će postati glavno izražajno sredstvo slikara baroka.

Slika Bahus: 

poza, stav, pa i izgled kao da proizilaze sa nekog antičkog reljefa, skulpture.

Primećuje se i neka vrsta androgenosti na licu ove figure. Ruka sa čašom probija prostor slike i posmatrača. Važan je i gest kojim se gestikulira. U pitanju je gest pozivanja. Takve slike u vreme kada su nastale nikad nisu značile samo poziv za uživanje, već i opomenu, a opomena se ovde karakteriše u prikazu voća. Voće je polutrulo i to je opomena na prolazaznost, na kratkoću života.

 

 

Figura Karavađa je bila tako značajna  da je iznedrila novi umetnički pokret, karavađizam. Slikari koji su se inspirisali ovim stilom stvorili su dela koja karakteriše snažni realizam figura, predstavljenih obično na monohromatskoj pozadini i osvetljenih  jarkom svetlošću.

 

 

 

  Kotarica voća

Narcis

 

Članak pripremila: Dušica Barović G31

 

 

 

 

 

 

Advertisements

2 thoughts on “Mikelanđelo Karavađo

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s