Malteri se dobijaju očvršćavanjem tzv. malterskih smeša:
– mešavine sitnog agregata (0/4 mm), veziva i vode.
Malteri se najčešće nanose na podloge od poroznih materijala ( opeka, laki betoni…) koji izvlače vodu iz maltera i na taj način ih prosušuju. Da bi se povećala sposobnost malterskih smeša da u sebi zadrže vodu dodaju im se plastifikatori (dodaci) .
Podloga za malterisanje treba da bude pripremljena:
-očišćena četkom od prašine i orapavljena da bi malter bolje prionuo za podlogu
Nanošenje maltera na zid može biti:
–mašinski , malter se spravlja u mešalici iz koje se pneumatskim putem transportuje do radnog mesta i kroz pištolj, u mlazu, nabacuje na zid, a radnik gladilicom (perdaška) sloj ravna i oblikuje
–ručno, malter se spravlja u mešalici i do radnog mesta doprema u metalnoj ili drvenoj kadici (tekme) iz koje ga radnik zahvata velikom kutlačom (fangla) i iz nje mistrijom vadi, nabacuje na površinu zida i razastire u tankom sloju.
Da bi se malter mogao:
Pikovati (okljucavati)
Štokovati (okrnjavati)
Šarirati (brazdati)
Brusiti (šmirglati)
mora dobiti neophodnu čvrstoću pa se nakon nanošenja i primarne obrade obično čeka 5-7 dana.
Dekorativni malteri se kao i obični nanose u dva sloja, pri čemu je drugi sloj tanji. Nakon nanošenja drugog sloja površina se ostavlja 2-6 sati da se završi vezivanje i malter dostigne čvrstoću neophodnu za površinsku obradu.Obrada se vrši struganjem pomoću fasaderskog češlja kojim se uklanja površinski sloj od samo 1-2 mm .Posle obrade, četkom se uklanjaju ostrugane čestice.
Nešto je u ovom tekstu izostavljeno da biste i vi nešto dodali, pa da vas podsetim sa pitanjima 😀
1.Koje vrste agregata i veziva možemo koristiti za izradu maltera?
2.U zavisnosti od upotrebljenog veziva malteri mogu biti ?
3. Navesti plastifikatore koji se dodaju malteru ?
4. Malteri se na zid nanose u slojevima. Koji su to slojevi?
5.Dekorativni malteri su…?
6.Sintetički malteri su…?
7.Primena maltera u građevinarstvu?
Nadgradnja 
Dekorativni malteri
Dekorativni malteri su najčešći način završne obrade fasadnih površina. Odgovarajuće podloge su sve fino omalterisane površine, neomalterisan beton, vlaknocementne i druge fasadne ploče kao i fino zaribani odnosno zaglađeni osnovni malteri svih vrsta fasadnih toplotnoizolaconih sistema. Izuzetak je samo debeloslojni strugani malter, kome je za prihvat potrebna dovoljno hrapava ili izbrazdana podloga.
-Zaribani dekorativni malteri
Za zaribane dekorativne maltere karkateristična je žlebasta odnosno izbrazdana strukturirana površina, koju postižemo kotrljanjem strukturnih zrnaca peska (granulata) prilikom zaribavanja. Možete izabrati između mineralnih, akrinih, silikatnih i silikonskih maltera granulacije između 2,0 i 2,5 mm.
-Zaglađeni dekorativni malteri
Za zaglađene dekorativne maltere karakteristična je jednaka zrnasta strukturirana površina. Možete izabrati između mineralnih, akrilnih, silikonskih i silikatnih maltera, granulacija između 0,6 do 2,5 mm.
-Špricani dekorativni malteri
Za špricane dekorativne maltere karakteristična je jednaka zrnasta struktura. Možete izabrati između mineralnih i akrilnih maltera granulacije 1,5 i 2,5 mm.
-Valjani dekorativni malteri
Tekstura površine valjanih dekorativnih maltera je vrlo različita i zavisi od alata za nanošenje. Najednostavnije je strukturiranje sa penastim molerskim valjcima, gumenim reljefnim valjcima, molerskom lopaticom i sa čeličnom molerskom gletericom, a može se upotrebiti i drugi alat, sa kojim ujednačen nanos maltera promenimo u manje – više reljefan.
-Strugani dekorativni malteri
Nanosimo u debljini iznad 10 mm. Sa struganjem nanosa u napola stvrdnutom stanju odstranjujemo gornji nekoliko mm debeo sloj, čime stvaramo za strugane maltere tipičnu ravnomerno hrapavu površinu.
2. malteri: mogu biti prosti malteri -koji sadrze jednu vrstu veziva to su:Krecni,Gipsni ,Cementni I slozeni malteri- koji sadrze dvije vrste veziva to su:Krecno-cementni i Krecno -gipsni
5.dekorativni malteri spadaju u maltere posebnih namjena ikoriste se za zavrsnu obradu povrsina unutrasnjih i spoljasnjih zidova. Uglavnom se nanose na zidne povrsine koje su predhodno obradjene obicnim malterom za malterisanje
Sintetičke/polimerne membrane, ili samo membrane, kako se najčešće nazivaju u praksi, možemo razlikovati prema sirovini koja im daje različite karakteristike – PVC, PE, PP, PVA, EVA, TP, EPDM, PIB… Ove membrane mogu biti impregnirane filcom radi pospešivanja osobina, nakon postavljanja mogu se farbati u željenu boju, a neki proizvođači rade i specijalne završne obrade koji daju dodatni kvalitet estetici krovnih površina.
Ove membrane su deo našeg građevinarstva već preko tri decenije. Jednom postavljene na hali beogradskog Sajma, ili Sava centru, i mnogim drugim objektima one danas, preko tri decenije kasnije, jednako pouzdano vrše svoju ulogu kao i dana kada su postavljene. Zavisno od primene biramo one sa odgovarajućim osobinama, pa tako PP membrane (Polypropylen) najčešće upotrebljavamo kod hidroizolacije vodorezervoara i bazena (može biti armirana staklenim vlaknima), TP (Thermoplastic Polyolefins) je koekstrudirana geomembrana koja se koristi za hidroizolaciju tunela (ima ugrađenu signalnu traku koja olakšava postavljanje), PIB (Polyisobutylene) je sintetička guma kompatibilna sa bitumenskim trakama i zadržava fleksibilnost do temperatura od -60ºC, PVC membrane imaju prednost zbog povoljne cene, itd.
Bogdane,ove sintetičke membrane su zaista dobre ali u ovom članku govorimo o sintetičkim malterima 😀
Internet pretraživač te je odveo na pogrešno mesto, pokušaj ponovo 🙂
Malteri su mešavine veziva, peska i vode, koje imaju svojstvo da očvršćavaju na vazduhu, u vlažnoj sredini ili pod vodom, zavisno od toga koja je vrsta veziva upotrebljena. Na taj način postaje veštački kameni materijal.
Maltere delimo na proste i složene, gde prosti malteri u svom sastavu imaju samo jedno vezivo i po njemu nose naziv – krečni, gipsni, cementni itd. Složeni malteri spravljaju se sa dva ili više veziva i nazivaju se još i produžni malteri – cement i kreč, kreč i cement, gips i kreč, ali ne i gips i cement. Svojstva maltera najčešće zavise od veziva i ispune, količine vode, učešća aditiva itd. Izbor sastavnih materijala zavisi od potreba, uslova eksploatacije i sredine u kojoj će objekat egzistirati.
Upotrebljavaju se za zidanje zidova od kamena i opeke, za spajanje gotovih elemenata i za malterisanje ili kao dekorativno – zaštitni završni sloj zidnih platna, kao podloga za izradu podova ili za spajanje – pri oblaganju zidova i podova raznim pločama. Specijalne vrste maltera, se koriste za saniranje šupljina i pukotina.
Zavisno od mesta upotrebe i namene delimo ih u nekoliko osnovnih grupa: malteri za zidanje, za malterisanje, dekorativni malteri, malteri za košuljice, za injektiranje itd. Za spravljanje maltera mora se pronaći prava mera tako da u malteru bude dovoljno veziva da bi se kašom ( vezivo + voda ) ispunile sve šupljine u agregatu i povezala zrna međusobom. da bi malter bio što kompaktniji, što se zahteva uglavnom od svih maltera, potrebno je da bude spravljen samo sa potrebnom količinom vode, pravilno ugrađen i pravilno negovan. Po potrebi, malterima se dodaju i aditivi, koji treba da obezbede posebna svojstva – hemijsku otpornost, ugradljivost i postojanost, pri niskim i visokim temperaturama, i slično.
Lep sastav o malteru 🙂
Faze u izradi
– Grubi špric
– Srednji sloj
– Završni sloj
-U prvom sloju se nabacuje tzv. “grubi špric” koji služi kao podloga grublje teksture, koja će na sebe lakše vezati sledeći sloj. On ujedno i služi kao veza između dva, po sastavu potpuno različita, elementa kao što su zid od opeke i krečno-cementni malter.
-Kao srednji sloj nanosi se krečno-cementna mešavina koja čini jezgro maltera odprilike do debljine traka. Nanosi se fanglom a zatim zaglađuje klasičnim “gleterom”. Kao što se vidi na slici 6. ova smesa je dosta gusta za razliku od one koja ide kao završni sloj.
-Na kraju se za završni sloj spravlja tekuća mešavina koja služi za fino zaglađivanje površine (perdašenje). Ta smesa se onda fanglom nabacuje na zid i fino zaglađuje sa “gleterom” koji ima sunđer. Prskanjem vodom uz pomoć četke se dobija još mekša površina za obradu i za ujednačenu strukturu površine.
U redu uzeo si za primer produžni malter… samo nigde ne vidim tu sliku 6. 😆
6.Sintetički malteri su…?
Sinteticki malteri se koriste kao zavrsni sloj na fasadama,za dekorativno malterisanje… Sinteticki malteri ili malteri sintetickih smola dobijaju sve vecu primenu zahvaljujuci nizu odlicnih svojstava:
Veliki izbor odgovrajuce sirovine, odlicne mehanicke karakteristike i fiticke osobine, izbor boja, postojnost, paraopropustljivost, uz potrebnu vodonepopustivost i dr. Sastav maltera sa vezivom sintetickih smola je slozen i veoma ralicit. Radi se sa vodom ili bez nje. Za smole se najvise koriste polivinilacetat i epoksi, a kao ispuna: kvarcni pesak, mermeri, azbestno brasno sa kvarcnim peskom ili bez njega.
Kada se koristi kao dekorativni malter, mogu se postici sve predvidjene boje i obrade.. Izuzetno je vazno da se pre malerisanja zid ocidti od prasine i obezbedi hidrolacijom od vlazenja.Ako ne postoji mogucnost difuzije pare kroz zidove, dolazi do odvajanja maltera od zida usled bubrenja i nagomilavanja vlage ili, cak, i mrznjenja kondezovane vode ispod sloja maltera. Ti malteri su uglavnom patentirani i najcesce recepturu daje proizvodjac sintetickog veziva.
Majo, dosta smo saznali od tebe o ovoj vrsti maltera 🙂
2. Maltere delimo na proste i složene, gde prosti malteri u svom sastavu imaju samo jedno vezivo i po njemu nose naziv – krečni, gipsni, cementni itd. Složeni malteri spravljaju se sa dva ili više veziva i nazivaju se još i produžni malteri – cement i kreč, kreč i cement, gips i kreč, ali ne i gips i cement.
Krečni malter – koristi se za zidanje i za malterisanje. Ako se koristi za zidanje zidova od cigala pravi se od 1 dela kreča (hidrirani kreč) i 3 ili 4 dela peska. Prečnik zrnaca peska bi trebao biti nešto veći ali ne preko 4mm. Kada nam treba malter za malterisanje pravimo ga u odnosu 1 deo kreča i 1 ili 2 dela peska. Ovi malteri nisu preterano čvrsti. Pri štemovanju lako se skida malter pretvarajući se u prašinu.
Gipsani malter – To je mešavina 1 dela građevinskog gipsa i 2 dela peska uz dodatak vode. Ovaj malter se ne upotrebljava za zidanje već samo za malterisanje. Najčešće se koristi za saniranje nekih nepravilnosti na unutrašnjim zidovima. Pošto gips upija vlagu iz vazduha koristi se pre svega u zatvorenim i suvim prostorijama.
Cementni malter – Ovaj malter se dobija tako što se pomeša 1 deo cementa i 3 do 4 dela peska uz dodatak adekvatne količine vode. Ovaj malter je pogodan za korišćenje u vlažnim prostorijama jer to ne utiče na njegovo stvrdnjavanje. Ovakav malter je velike čvrstoće i nepropustan je za vodu. Ovakav malter se koristi za zidanje i u letnjim mesecima pri velikoj vrućini neophodno ga je zalevati vodom da ne bi ispucao. Pored ovoga cementni malter počinje „vezati“ za 15-30 minuta tako da je neophodno brzo raditi ili ne mešati velike količine maltera. Itd.
Marija, lepo si nam objasnila karakteristike i recepturu prostih maltera 🙂
Nadam se da će se neko javiti da objasni i osobine složenih maltera…
Pa nisam ja htela bas sve da napisem,ali mogu,ako niko nije napisao o slozenim. 😀
Slobodno Marija napiši i o složenim malterima da kompletiramo sliku 🙂
Slozeni malteri prave se od gipsa, kreca, peska i vode. Krec cini malter elasticnim i produzava mu vreme vezivanja, ali svi ti dodaci imaju uticaj na mehanicke cvrstoce gipsa (opadaju), kao i na izgled obradjenih povrsina. Potreban materijal za spravljenje 1 m kubnog produzenog gipsanog maltera prema prosecnim gradjevinskim normama:
Izrada: posebno spravljena gipsana kasa dodaje se pripremljenom krecnom malteru pre samog ugradjivanja. Krecni malter ne sme da se spremi sa velikom kolicinom vode, da pri dodavanjugipsne kase ne bi doslo do prekoracenja potrebne kolicine vode.
Primena: Koristi se za razna malterisanja, tavanice i zidove, prvi sloj u konstrukciji (lukovi, venci, svodovi, zidovi).
Produzni cementni malter-cementnokrecni malter spravlja se od cementa kao glavnog veziva i kreca kao dodatka, peska i vode.
Osobine: Malter sporije vezuje i ocvrscava od cementnog maltera, postaje mnogo plasticniji tako da se s njim moze lakse raditi, manje puca pri susenju i otporan je prema prodiranju vlage, smanjuje cenu malteru.
Spravlja se tako sto se dobro izmjesanom cementnom malteru doda odgovarajuca kolicina gasenog kreca. Ako se malter spravlja sa hidratizovanim krecom, onda se on dodaje izmesamom cementu i pesku nasuvo, pre nego sto se pomesa sa vodom.
Produzni krecni malter. Glavno vezivo produznog krecnog maltera je krec, a cement se koristi samo kao dodatak:
1)Ako podloga upije vise vode, treba napraviti zitkiji malter.
2)Pri spravljanju maltera treba paziti na upustva za upotrebu koju propisuje proizvodjac.
3)Za spoljne zidove ne sme se upotrebljavati nezasticen.
4)I krec i pesam i tutkalo, itd.
Spravlja se tako sto se pesak i cement mesaju nasuvo, pa se dodaju krecnom mleku. Ako se upotrebljava krec u prahu, svi sastojci se najpre mesaju nasuvo, pa se zatim dodaje potrebna kolicina vode.
Osobine: Brze vezuje ima vecu cvrstocu od krecnog maltera, a otporan je na vremenske uticaje. Po osobinama se priblizava cementnom malteru, ali za ocvrscavanje treba vise vremena. Moze se uspesno upotrebiti sest do deset casova posle spravljanja, a da osetno ne smanji moc vezivanja. Ako je krec masniji, potrebno je dodati vise cementa nego kad je postan.
Agregati se u malterskim mešavinama koriste kao punioci.. Osnovni zadatak im je zamena dela veziva u cilju smanjenja cene maltera i poboljšanje nekih svojstava maltera:
smanjenje skupljanja, povećanje mehaničkih karakteristika,poboljšanje termoizolacionih svojstava. U malterima se koristi sitnozrni agregat tj. agregat krupnoce zrna do 4mm.Krupniji agregat se ne koristi, pošto se malteri u najvećem broju slučajeva primenjuju u vidu tankih slojeva čije debljinene ne prelaze 3cm.Mogu biti organskog i neorganskog porekla.Najcesce se za izradu maltera koristi recni pesak a mogu se koristiti i kvarcni pesak,mermerna zrna,usitnjene magmatske stene(granit,andelzit,bazalt itd.),kameno brasno,ekspandirana glina…
Veziva predstavljaju najvazniju komponentu maltera. Za izradu maltera mogu se koristiti veziva neorganskog mineralnog i organskog porekla.Kao neorganska mineralna veziva koriste se cementi(CEM I- portland cement,CEM II-portland-kompozitni cement,beli portland cement,specijalni cementi),gradjevinski krec(hidratisani krec,krecno testo)hidraulicna veziva za zidanje i malterisanje,gradjevinski gips(malterski gips i stuk gips)
Organska veziva za izradu maltera su:polimerni lateksi,praskaste emulzije,vodorastvorljivi polimeri,tecne smole,monomeri,katran i bitumen.Veziva moraju da ispune svoje uslove kvaliteta propisane odgovarajucim standardima da bi se koristila za izradu razlicitih vrsta maltera.:D
Odgovor na prvo pitanje je sasvim OK 🙂
4.Malteri se na zid nanose u 3 sloja…Prvi sloje je tzv.spric malter. Veoma je tecan i nanosi se na zid u debljini od 2-3mm. Drugi sloj- za njega se koristi krupni pesak. On se nanosi na zid u debljini od 2-3cm. Treci sloj- za njega se koristi sitni pesak. Nanosi se na zid u debljini od 0.5cm. Sluzi za izravnjavanje povrsine.
Kratko,jasno 🙂
Mala primedba: na oćišćene zidne površine nanosi se špric malter, sledeći sloj (grunt) je debljine do 2cm…u ostalpm se slažem sa tobom.
Malter
Za spravljanje maltera koristimo agregat finije granulacije (do 4 mm).
Malteri dobijaju nazive prema vrsti veziva koja se u njemu koriste. Na primer, krečni malteri nastaju korištenjem kreča kao osnovnog veziva, i to su, uglavnom, malteri niskih čvrstoća koji se koriste samo za oblaganje.
Hidraulički malteri nastaju korištenjem hidrauličnog veziva, npr. cementa ili hidrauličkog kreča. Ovo su malteri veće čvrstoće te se, pored oblaganja, koriste i u konstruktivne svrhe.
Mehanička čvrstoća
Mehanička čvrstoća maltera potiče od njegovih vezivnih materijala. Tako su najčvršći malteri, koji su namenjeni konstruktivnim zahvatima, oni od cementa ili hidrauličkog kreča.
Ispitivanje na mehaničku čvrstoću vrši se prema uzorcima prizmica 4cm x 4cm x 16cm, nakon 28 dana. Prvih 7 dana ove se prizmice odlažu u vodu, zbog sprečavanja pojave pukotina i raznnih štetnih uticaja. Sledećih 21 dan prizmice su čuvane na 22°C, i pod normalnim uslovima (relativna vlažnost vazduha, vazdušni pritisak prema propisima).
Ispituju se čvrstoća na pritisak, zatezanje kao i savijanje.
Prema mehaničkoj se čvrstoći obrazuju i klase. Razlikujemo tri osnovna tipa:
M I (krečni malter)
M II (kreč/cement hidraulični malter; do 2,50 N/mm²)
M IIa (kreč/cement malter; do 5,00 N/mm²)
M III (cementni malter; do 10 N/mm²)
M III (cementni malter; do 20 N/mm²)
1.Kao agregat koristi se pesak velicine do 1 mm , takozvana jedinica ( prosejavanje sitom ). Kao vezivo koriste se sledeci materijali : gips, krec i cement. Kombinacijom peska i veziva dobija se malter. Malteri se u zavisnosti od vrste veziva dele na :
-Gipsani malter
-Krecni malter ( kombinacija kreca i peska u razmeri 1:3)
-Cementni malter ( kombinacija cementa i peska u razmeri 1:3 , ide i do 1:1)
Kombinacija cementa kreca i peska je najcesce koriscena spravljanje maltera za malterisanje i zidanje zidova. Spravlja se u kombinaciji cement:krec:pesak = 1:2:6 ili 1:3:9 . U praksi se spravlja i takozvani produzno cementni malter sa vecom kolicinom cementa u odnosu na krec. Betonski zidovi se po pravilu malterisu cementnim malterom, dok se zidovi od glinenih blokova i opeke malterisu i zidaju produznim malterom. Zidovi od opeke koji se rade kao pregradni debljine do 12 cm se zidaju radi dodatnog ukrucenja cementnim malterom. Malterski sloj za malterisanje se sastoji od tri faze gradnje- maltera.
a) Prvi sloj je takozvani spric malter koji spravlja u razmeri 1:1 ( jedna lopata cementa – 1 lopata peska ) i to je ujedno vezivo za podlogu koje se malterise.
b) Drugi sloj je grubi noseci sloj maltera koji se radi debljine 3 cm (taj sloj se naziva gruntirani). I kao granulacija se koristi grubi pesak – jedinica. Posle susenja ovog sloja nanosi se fini ravnajuci sloj maltera gde se kao granulacija koristi sitni pesak , takozvana nula ( savski, dunavac ).Ovaj sloj se naaziva perdas a sam postupak perdasenje. Glavne prednosti i mane gore navedenih maletra u zavisnosti od koriscenog veziva su :
-Vise cementa daje vecu cvrstinu malteru ali i vecu higroskopnost odnosno povlacenje vlage.Cementnim malterom se nikada ne malterisu ne izolovane prostorije u kojima se pojavljuje para ( kuhinja ). Zbog pojave kondenzovanja te pare ( pojava kapljica vode a zatim pojava plesni ). Gipsani malteri spadaju u takozvane brzo vezujuce maltere. Pored ova tri najcescea koriscena maltera postoje i drugi specijalni malteri za razlicite namene:
-Vodonepropustni
-Termoizolacioni ( perlit malter – sa vazdusnim mehuricima )
-Sanacioni ( na bazi epoksi smola i polimer cementa ) sa velikim cvrstocama
Plastifikatori spadaju u takozvane aditive radi poboljsanja osnovnih svojstava maltera ili dodavanje novih svojstava. Za plastifikatore je karakteristicno da daju sledeca svojstva malterima:
1) Zastita od mraza i niskih temperatura
2) Zastita od visokih temperatura
3) Ubrzavaju proces vezivanja
4) Usporavaju proces vezivanja ( zadrzavaju vodu od isparavanja i usporavaju sam hemijiski proces )
5) Istiskuju vazdusne mehurice
6) Stite malter od spoljasnjih hemijskih uticaja ( otpornost na razne kiseline )
7) Smanjuju i sprecavaju skupljanje i sirenje ocvrslog maltera usled spoljasnjih temperaturnih razlika
8) Ostvaruju bolju atheziju – vezu preko prionjivosti za podloge na koje se nanose
9) Daju elasticnost i omogucavaju stabilnost zapremine ugrađenog maltera ( malteri za podlivanje )
Sve ove gore navedene potrebne osobine maltera se dobijaju dodavanjem raznih dodataka.
Nikola napisao si divan esej o malteru. Svaka čast 🙂
Zasto kombinacija cementa i gipsa nije dozvoljena
Kreč se dodaje gipsu ili cementu zato što im povećava obradljivost, tako da je kreč jedna vrsta plastifikatora. Postavlja se pitanje kakvo pozitivno svojstvo bi dobili sa kombinacijom cementa i gipsa kada imaju različita vremena vezivanja (gips brzo veže), cement je otporan na vlagu a gips ne i sl.
Vreme vezivanja sa kombinacijom gipsa i cementa je ok kada se pomesaju pitanje je samo da li se hemijski trpe