Građevinski kreč

Gradjevinski kreč je mineralno vezivo koje se dobija od krečnjaka.

Krečnjak čini kalcijum-karbonat (CaCO3) i primese, uglavnom glina :

-od krečnjaka koji ima  <6%  glinovitih primesa  dobija se kreč

-od krečnjaka čija količina glinovitih primesa iznosi 6-20% dobija se hidraulični kreč

-od laporovitih krečnjaka sa velikim sadržajem gline dobija se cement.

Proces dobijanja kreča:1.Živi kreč

Krečnjak (CaCO3) se peče na temperaturi od 1000ºC  u pećima koje mogu biti stalne ili privremene i  pri tome se odvija  hemijska reakcija:

CaCO3=CaO+CO2

Od 100 kg krečnjaka dobija se više od 56 kg negašenog ili živog kreča ( CaO). On se potom čuva u suvim prostorijama jer u dodiru sa vodom brzo prelazi u gašeni kreč (higroskopan je). Negašeni kreč treba da sadrži više od 90% kalcijum-oksida (može da sadrži i manju količinu magnezijum-oksida).

2.Gašeni kreč

Živi kreč se može gasiti u naročitim bazenima koji ne propuštaju vodu.Za 1m3 gašenog kreča potrebno je 400 do 500kg negašenog kreča. Mešanjem negašenog kreča i vode odvija se hemijska reakcija:

CaO+H2O=Ca(OH)2

Dobija se gašeni kreč (kalcijum-hidroksid) pri čemu se razvija veoma visoka temperatura a zapremina se prividno povećava. Dobijena krečna kaša cedi se kroz metalno sito i sipa u krečnu jamu. U njoj krečno testo treba da ostane najmanje tri nedelje kako bi se i najsitniji delovi zagasili.Krečno testo koje sadrži neugašene čestice kreča ne sme se upotrebljavati jer njihovo kasnije gašenje može da prouzrokuje raspadanje maltera (kokičasti malter).

Gašeni kreč se deli na hidratisani kreč (koji se isporučuje u vrećama) i krečno testo (koje se isporučuje u buradima).

3.Hidratisani  kreč

Je kreč u prahu i pakuje se u vreće. Dobija se gašenjem živog kreča sa minimalnom količinom vode u specijalnim uređajima koji se nazivaju hidratori. Praktičan je za upotrebu.

Gašeni kreč je vazdušno vezivo koje očvršćava samo na vazduhu ali postoji kreč koji vezuje i u vazduhu i u vodi a to je:

4.Hidraulični  kreč

Dobija se od laporovitih krečnjaka koji imaju dosta glinenih primesa. Ova vrsta kreča je prelaz između klasičnog kreča i cementa jer malteri spravljeni od njega mogu da budu postojani  u suvoj ili vlažnoj sredini. Hidraulični kreč ima veću čvrstoću od hidratisanog i gašenog kreča. Nije beo i njegova boja je siva ili žutosiva. Hidraulični kreč može da se dobije i na drugi način mešanjem hidratisanog kreča i drugih materijala: granulisana zgura, vulkanski tuf, pečena glina, pucolanska zemlja…na taj način dobija se hidraulično vezivo.

Kreč se upotrebljava za spravljanje maltera za malterisanje i zidanje,za proizvodnju silikatne opeke (veoma kompaktna koristi se za fasadne zidove)…

Fotografije pripremila Brankica Jekić G11

Advertisements

6 thoughts on “Građevinski kreč

  1. Jesam li ja u pravu, kada javno, grupama ljudi govorim da su nekada, recimo u 15.veku prilikom gradnji utvrđenja,kao vezivno sredstvo uz pesak i kreč korišćena jaja?
    Ima li u tome istine ili je to izmišljena priča, na primer za Smederevsku tvrđavu?

    • Mislim da ste u pravu iako možemo da se oslonimo samo na predanje.Smederevsku tvrđavu je izgradio despot Đurađ Branković za samo dve godine.Smatra se da je tom prilikom utrošeno na milione komada jaja koja su zajedno sa krečom bile komponente prvog kompozitnog maltera.U blizini nije bilo kamenoloma pa je i kamen teškom mukom dopreman sa strane.Težak kuluk, nestašica jaja u ishrani, glad sve je to uticalo da Đurađevu ženu nazovu prokleta Jerina. Inače to nije prvi slučaj da se mešaju organsko i neorgansko vezivo.
      Kineski profesori sa Univerziteta su potvrdili da se u izgradnji Kineskog zida koristila mešavina od lepljivog pirinča i kreča za povezivanje cigli i kamenih elemenata.Ovakav lepljivi malter daje veliku čvrstoću i odoleva vremenu…
      Hvala za podsećanje na alternativne oblike veziva…

    • U pravu si. Giljferding je u svom putopisu naveo kako je građena prva pravoslavna crkva u Sarajevu. Turci su prihvatili pare od Srba, da bi dozvolili gradnju, ali su dali mali rok. Da bi ubrzali postupak diobijanja kreča, Srbi su koristili jaja.

      • Kako piše na Wikipediji o betonu : „Slično, rimljani su znali da se dodavanjem konjske dlake beton manje skuplja pri hidrataciji, tj. očvršćavanju. Ili, da je dodavanjem krvi beton bio otporniji na mraz. Danas se u istraživačkim centrima širom sveta dodavanjem određenih dodataka i u određenoj meri, dobio ekstremno jak beton, veoma dobrih karakteristika.“

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s