Možda niste znali da i staklo može biti komponenta za spravljanje betona?! 🙂
Velike količine betona koje se ugrađuju u konstrukcije širom sveta podrazumevaju i upotrebu ogromnih količina agregata za beton.Na taj način se sve više uništava priroda(eksploatacija šljunka,kamena..) jer to nisu obnovljivi prirodni resursi.
Stakleni otpad nasuprot tome jako se malo koristi. Industrija stakla može da primi do 20% otpadnog stakla kroz reciklažu. Velike količine staklenog otpada se odlaže na deponije iako se zna da staklo nije prirodno razgradljiv materijal.
Recikliranje staklene ambalaže nije isto u svim državama. Tako npr. u razvijenim evropskim državama je oko 50% a u ostalim državama 0-20%.
Jedna od mogućnosti primene staklenog loma je prerada u ekspandirani stakleni agregat za lake betone.
Zrna su prečnika od 2-25mm,odlični su termoizolatori i lako se lepe za veziva(cement,gips,bitumen,razne smole..).
Laki betoni pravljeni na bazi ekspandiranog stakla našli su primenu u nekoliko zemalja kao: termo i zvučni izolatori, sistem protivpožarne zaštite i za noseće armiranobetonske konstrukcije.
Beton (veštački kamen) je kompozitni materijal i njegove komponente su:
Agregat+vezivo+voda+(aditivi)
U zavisnosti od toga koja vrsta agregata se koristi, beton može biti: običan(klasičan),laki i teški beton.
Agregat može biti:
1.šljunak i pesak
2.drobljeni kamen
3.ekspandirana glina
4.razne vrste zgura
5.strugotina od drveta (heraklit,durisol,tarolit)
6.aluminijumski prah (siporeks)
7.gvozdene rude , otpaci gvoždja, barit
Agregat pod rednim brojevima 1. i 2. komponente običnog betona.
Agregat pod rednim brojevima 3. 4. 5. 6. komponente lakog betona.
Agregat pod rednim brojem 7. komponenta teškog betona.
Vaš zadatak je da odaberete jednu vrstu agregata i da objasnite karakteristike tog agregata kao i betona u čiji sastav ulazi. Objašnjenje mora da sadrži minimum 7 rečenica inače se neće uzeti u razmatranje. Uspešno istraživanje vam želim 😀
Nadgradnja 
3. .Ekspandirana glina nastaje izlaganjem sirove gline na 1200°C u rotacionoj peći. Tokom procesa organske materije sagorevaju, a rezultat procesa su kuglice vrlo fine strukture pora. Oblik ovih kuglica je gotovo savršen, a površina umereno gruba. Mala težina,a velika čvrstoća čini ovaj materijal pogodnim za primenu. Obzirom da je ovaj materijal nastao na veoma visokoj temperaturi, smatra se veoma podobnim za primenu u projektovanju vatrootpornih betona. Ekspandirana glina je mineralni zasipni materijal od finoporoznih, čvrstih perlica gline, male težine, pogodna kao lagani dodatak estrihu, betonu, kao izolacijski zasip i kao ispuna praznina na krovovima i zidovima, nije kapilaran, nije zapaljiv, koeficijent toplinske vodljivosti ca.0,08 – 0,2 W/(m K). Glavni doprinos vatrootpornosti betona daje agregat, primena zgure, perlita kao i ekspandirane gline kao zamene za prirodni agregat može se razmatrati pri spravljanju vatrootpornih betona. Sto znaci , da se ekspandirana glina u velikoj meri koristi kao agregat, zbog svojih svojstva (otpornosti na visoke temperature) za spravljenje vatrootpornih betona. 🙂
Marko komentar je divan 😀
Mislim da bi iz njega i studenti mogli nešto da nauče!
Pa…. mogli bi 🙂
1) Шљунак је седиментна стена која се састоји од невезаних зрна одређене величине. У геологији, шљунак је било која растресита стена са заобљеним зрнима која су већа од 2 и мања од 75 милиметара.
Шљунак је најкоришћенији материјал у грађевинарству. У зависности од примене јављају се потребе за употребом шљунка чија зрна припадају одређеном опсегу величина. Такав шљунак се добија просејавањем, односно сепарацијом.
На тај начин шљунак се процесом сепарирања разврстава у групе које се називају сепарације.
У Србији се шљунак, најчешће, добија ископом материјала из речног корита. Након прања такав шљунак се неформално назива „природни шљунак“, чијом сепарацијом добијамо следеће групе:
Сепарација 1: (песак) 0 до 4 mm
Сепарација 2: 4 до 8 mm
Сепарација 3: 8 до 16 mm
Сепарација 4: 16 до 32 mm и
Сепарација 5 (иберлауф): дијаметра преко 32 mm.
PESAK: Песак је ситнозрни невезани материјал. Чине га зрна пречника од 0,05 – 2 mm и сврстава се у седиментне стене.
Песак спада у псамите а овој групи припада још и пешчар.
Минералошки гледано, песак је сачињен доминантно од зрна (гранула) кварца, љуспица мусковита, а потом и од зрна циркона, рутила, апатита, граната, магнетита, турмалина идр. Поред ових минерала у песку који је претрпео мали транспорт могу се наћи фелдспати — албит, ортоклас и микроклин — који су обично делимично каолинисани. 🙂 🙂
Pero hvala ti što si upotpunio našu riznicu znanja
2)Drobljeni kamen (drobljenik) – dobiva se od običnog lomljenog kamena, drobljenim u različitim drobilicama, nakon čega se prosijava i izdvaja po krupnoći. Uobičajen naziv za ovakav kamen je tucanik, iako je značenje tucanika drukčije, tj. tucanik je naziv za materijal koji se dobiva usitnjavanjem kamena ručnim alatom. Građevinci u žargonu drobljeni kamen nazivaju “veštački kamen”, što ne odražava suštinu. Proizvodnja drobljenog dekorativnog kamena je po svojoj tehnološkoj suštini jedan od najsloženijih procesa. Razni premazi i krečenja ne mogu da opstanu u kontinentalnoj klimi gde su moguće temperaturne razlike i do 70°C (-30 – +40°C), gde se smenjuju vetrovi, sunce i mrazevi. Ali za izbor određenog drobljenog materijala, tehnike i načina ugradnje, determinacije vremenskih uslova rada (vlažnost vazduha, temperatura vazduha – vetrovi, sunce) potreban je stručniji pristup i onda se neće desiti defekti na fasadama i enterijeru. Drobljeni agregat je po pravilu skuplji, pa se prirodnom, naročito rečnom, u praksi najčešće daje prednost.
Nemanja primljen si u naš krug sveznalica 🙂
Ma nema sta 🙂 Znaju oni isto, koliko i Vikipedija.
Zgure
Lozisna zgura
Kristalasta zgura visoke peci
Granulovana zgura
Penusava zgura
Penušava zgura
Ako se vruća i vrlo tečna zgura visokih peći
naglo hladi mlazom vode koji se pri tome brzo
pretvara u paru, zgura pri očvršćivanju dobija
vrlo mnogo šupljina i povećava zapreminu.
Ovako dobijena zgura – „penušava zgura“ –
ima malu zapreminsku težinu. Penušava zgura
nema nikakvih organskih primesa niti štetnih
sumpornih jedinjenja, te se može upotrebiti
kao ispuna između pregradnih zidova,
međuspratnih i drugih konstrukcija, a zatim
kao toplotna i zvučna izolacija. Za izradu
blokova i drugih građevinskih elemenata za
zidanje upotrebljava se teža i čvršća
penušava zgura. Od lake zgure može se dobiti
samo beton za izolacije vrlo male mehaničke
čvrstoće. Od teže zgure može se dobiti beton
marke i do 50 kg/cm2, a dodatkom sitnog
peska i upotrebom krupnijih frakcija zgure
može se dobiti beton i veće marke.
Marko dao si nam lepo objašnjenje penušave zgure 🙂
Bilo bi poželjno ako bi mogao u par rečenica da nam objasniš i ostale vrste zgura.
5. Lakoagregatni betoni
Dobijaju se od cementa, vode i lakih agregata. Laki agregat moze biti:
-organskog (komadici drveta i plute, stiropor itd.)
-neorganska porekla (keramzit, drobljena opeka, perlit, vermikulit, vulkanski tuf, plovucac).
Lakoagregatni betoni dobijeni na bazi drveta se na trzistu nalaze pod razlicitim fabrickim nazivima:
-DURISOL, dobija se od cementa, vode i strugotine od drveta, Yz=400 do 1500
kg/m3, koristi se za fabricku izradu raznih vrsta plocica i blokova
-TAROLIT i HERAKLIT, dobijaju se od cementa, vode i drvene vune, Yz=350 do 450
kg/m3, koriste se, takodje, za fabricku izradu raznih vrsta ploca i blokova
Ostale vrste lakoagregatnih betona, (sa lakim agregatom neorganskog porekla) koriste se za proizvodnju blokova za zidanje. 🙂 (toliko od mene nisam nista vise nasao) 😛
Despiću,odgovor je prihvaćen, ako saznaš još nešto javi…
4.pitanje Ložišna zgura dobija se kao ostatak posle sagorevanja uglja u pećima, koji se usled stapanja i sinterovanja pretvara u grudve
veće ili manje čvrstoće. Ložišna zgura može da sadrži veliki procenat štetnih sastojaka. Naročito su štetni ostaci uglja i sumporna jedinjenja. Čvrsti delovi, na čijim se površinama vide tragovi topljenja, predstavljaju dobar materijal. Dobra zgura treba da je stalne zapremine i ne sme da sadrži veliki procenat nesagorivih čestica. Prema JUS-u ložišna zgura se deli na tri klase: A, B, i C. Prva ne sme da ima veći procenat gubitka žarenjem od 10%, a može se upotrebiti kao agregat u nearmiranom betonu za opšte svrhe. Druga (klasa B) ne sme da ima veći procenat gubitka žarenjem od 20%, a može se upotrebiti kao agregat u nearmiranom betonu i to za unutrašnje radove koji nisu izloženi vlazi. Treća klasa može se upotrebiti kao agregat za nearmirane blokove (za unutrašnje radove) koji neće biti izloženi vlazi. Ona ne sme da ima nesagorivih sastojaka više od 30%.
Kristalasta zgura visoke peći.Zgura (troska) visokih peći je vrlo složen materijal. Njen sastav i osobine zavise ne samo od sastava rude, jalovine i topitelja već i od rada visoke peći, a naročito od načina hlađenja. Naime, u visokoj peći troska se
stvara na temperaturi od 1400 do 1700 step.C, pliva na rastopljenom gvožđu, lako se izliva iz peći, a po izlivanju, u zavisnosti od načina očvršćavanja, ona može dobiti različit izgled, strukturu i osobine. Zgura se često deli na kiselu, neutralnu ili bazičnu, a vrlo često i na aktivnu i neaktivnu, u zavisnosti od procentualnog sadržaja pojedinih sastojaka.Sastav tečne zgure tokom hlađenja može da pretrpi mnoge promene,tako da se od jedne iste mase u rastopljenom stanju mogu dobiti proizvodi vrlo različitih osobina. Ako se rastopljena zgura izlije na okolno zemljište železare ona će, kao tečna lava napraviti
sliv veće ili manje debljine i početi polako da se hladi. Ovo hlađenje, u zavisnosti od debljine sloja, teče dosta sporo i za to vreme bezbroj gasnih mehurića se u početku probija kroz rastopljenu masu, a kasnije oni bivaju zarobljeni , te se konačno dobija čvrsta, vrlo porozna, kristalasta zgura visoke peći.Primena ove zgure visoke peći je: materijal za nasipanje, za izradu
različitih podloga, kod puteva, za izradu zastora kod železnica itd. Danas se kristalasta zgura više upotrebljava kao
agregat , u vidu tucanika i peska, za izradu betona i maltera.Čvrsta zgura je potpuno stabilna, postojana na mrazu, ne upija veliku količinu vode, nije mnogo teška i ne utiče agresivno na veziva kao što su portland-cement i bitumenski materijal.
Granulovana zgura.Troska visokih peći, ako se odmah po ispuštanju iz peći naglo hladi u većoj količinivode, dobija zrnast oblik (otuda naziv„granulovana“), ima malu težinu i veliki procenat šupljina. Ona sama po sebi nema hidrauličnih svojstava ali se može lako i brzo aktivirati dodatkom kreča, cementnog klinkera i anhidrita. Najznačajnija primena granulovane zgure je dobijanje hidrauličnih veziva.Pogodnom mešavinom osušene zgure visoke peći – koja inače posle granulovanja sadrži veliki procenat vlage (od 20 do 40% – i materijala za njeno aktiviranje, dobijaju se različita hidraulična veziva koja se upotrebljavaju kako za izradu maltera tako i za izradu betona. Pored cementa sa dodatkom zgure, metalurškog cementa i cementa od kreča i zgure,danas se proizvode cementi od granulovane zgure koja se aktivira dodatkom kalcijum-sulfata i vrlo malog procenta portland-cementnog
klinkera ili kreča ili bez ova dva poslednja materijala. Granulovana zgura predstavlja odličan, stalan i postojan, relativno lak
agregat za spravljanje lakog betona i elemenata od betona. u ovom slučaju za izradu različitih elemenata kao vezivo
upotrebljava se ili samo hidratizovan kreč, ili hidratizovan kreč s malim dodatkom cementa ili samo portland.cement, sve u zavisnosti od čvrstoće koja se želi da postigne.Granulovana zgura visokih peći je relativno krt i trošan materijal; po krupnoći nisu sva zrna zastupljena, tako da se i sa većom količinom cementa dobija relativno slab beton.
Ako se želi beton većih čvrstoća, najčešće je potrebno zguri dodati i manje količine peska.
Marko ovo nije bilo par rečenica već par desetina rečenica.Hvala ti na trudu 😀
6. pitanje: Aluminijumski Prah (SIPOREKS) Siporeks i YTONG su komercijalni nazivi za probeton ili gasbeton. Probeton se proizvodi od kremenog peska, kreča, cementa, malo gipsa, vode i ALUMINIJUMSKOG PRAHA. Aluminijumski prah u dodiru sa cementom, na povišenoj temperaturi, stvara rupice ispunjene vodonikom, čime se stvara porozna struktura. Ovaj građevinski materijal se odlikuje toplotnom izolacijom, velikom nosivosti, jednostavnom obradom i otpornošću na požar. Svi materijali od kojih su ovi proizvodi napravljeni su neškodljivi za okolinu i smatraju se ekološkim proizvodima. Ime siporeks se često meša sa proizvodom pod nazivom salonit koji je u svojoj strukturi sadržavao azbest, zbog bolje toplotne izdržljivosti, a koji se kasnije pokazao kao veoma kancerogen. Dakle siporeks ili ytong nisu radioaktivni.
YTONG
je dostigao visok nivo kvaliteta proizvodnje koja je zdrava i štiti prirodnu okolinu.
Osnovne sirovine, kvarcni pesak, kreč, cement, gips, voda i aluminijumski prah se mešaju i pripremljena masa se uliva u kalup.
Posle reakcije osnovnih sirovina sa aluminijumskim prahom, oslobađa se gas vodonik, koji masi omogućuje rast do vrha kalupa, što kasnije YTONG materijalu daje specifičnu poro-ćelijastu strukturu i odlična termoizolaciona svojstva. Ja smatram da je ovim sve receno 🙂
I ja takođe 😀
7.pitanje Teški betoni imaju zapreminsku masu već od 2500kg/m³. Velika zapreminska masa teških betona ostvaruje se upotrebom teških agregata, kao što su: barit, rude gvožđa (magnetit, hematit i limonit), opiljci ili specijalno izrađene kuglice od gvožđa i čelika. Da bi se poboljšale zaštitne osobine teških betona, dodaju im se jedinjenja bora ili litijuma. Čvrstoće teških betona nisu visoke; čvrstoća na pritisk ne prelazi 40MPa, dok se zatezna čvrstoća kreće od 1-3MPa.
Barit (BaSO4 – barijev sulfat) je mineral sa visokom masom zapremnine i svojstvima hemijskog elementa barija (Ba), koji pripada zemljoalkalijskim metalima. Barij se nalazi u čvrstom agregatnom stanju, a ima izgled metala sličnog kalcijumu, samo znatno reaktivnijeg.
Pripremimo li svežu mešavinu betona ili maltera s cementom i vodom te kao agregat umešamo frakcije barita – a njih koristimo u jednakom odmeru kao i kod normalnog betona, samo što frakciju običnog kamenog agregata trebamo zameniti baritnim – dobićemo sastav mnogo veće gustoće (3.400 kilograma na kubni metar) nego kod normalnog betona (2.400 kilograma na kubni metar), i sa znatno poboljšanim svojstvima smanjenja odnosno ublažavanja uticaja zračenja. Otpaci gvozdja u betonu su veoma cesti kao agregati,ali u specijalizovanim objektima koji moraju biti zasticeni i otporni na razna delovanja sredine u kome se nalaze(kao npr u nuklearnoj elektrani ili u nekim ustanovama gde se drze neke supstance koje ne smeju da prodru u spoljasnju (prirodnu) sredinu. ( ja mislim da je dosta) 😀
Najvažnije je rečeno 🙂
Povratni ping: Osvojili smo LAMAP2014 | Nadgradnja