Građa zemlje,stene,minerali

Poglavlje koje se odnosi na stene i minerale sadrži  samo tekst .Da bi ste imali i vizuelnu predstavu o gradivu nadam se da će vam pomoći ovi filmići koje sam napravila za naše nastavno gradivo

– magmatske,sedimentne i metamorfne stene :

http://www.youtube.com/watch?v=aHoL5ydRcTw

– struktura i teksturu stena :

http://www.youtube.com/watch?v=jDu1Ux4UNGs&feature=mfu_in_order&list=UL

Za učenje ili utvrđivanje gradiva koristite prezentaciju

Srećno 🙂

 

 

Advertisements

13 thoughts on “Građa zemlje,stene,minerali

  1. Mineral je prirodni materijal homogene mase, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stene Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti od jednog hemijskog elemeta (dijamant, grafit,zlato..),ali su češće kombinacija više hem. elemenata : silikati, karbonati, oksidi, sulfati, sulfidi, hloridi itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija.Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.Osim kristalne postoji još i kristalasti i amorfni oblik minerala.Fizičke osobine minerala omogućavaju njihovu identifikaciju. Neke minerale je moguće identifikovati samo na osnovu fizičkih osobina, dok je za neke potrebna dodatna kompleksnija i dugotrajnija analiza pomoću rendgenske difrakcije.

  2. Дијамант

    Дијамантје безбојна, кристална супстанца са великим индексом преламања светлости. Он је алотропска модификација угљеника. Најтврђи је минерал у природи. На Мосовој скали тврдоће заузима највише место са тврдоћом 10. Због тога се користи за сечење, брушење и полирање других мекших материјала – употреба у индустријске сврхе. Угљеникови атоми у дијаманту заузимају тетраедарску структуру, сваки атом угљеника има 4 сигма везе. Има кристалну грађу , за коју се каже да је изомерична , што значи да су атоми једнако распоређени у свим правцима. Тај баланс у кристалној структури је заслужан што дијаманти имају јединствене оптичке и физичке карактеристике. Сечењем и полирањем дијаманата добија се брилијант који се користи као накит. Полирање се изводи дијамантском прашином. Копа се у рудницима и највећи светски произвођачи дијаманата су Русија, Јужноафричка Република…

  3. Pirit
    Zbog metalnog sjaja i mesingano zute boje naziva se „lazno zlato“,zbog velike slicnosti sa zlatom.Pirit se sastoji od gvozdja i sumpora i spada u sulfide.Zbog gvozdja koje se moze izdvojiti zagrevanjem,pirit se koristi za proizvodnju celika.Od sumpora iz pirita pravi se sumporna kiselina,koja se upotrebljava za rafinisanje ulja i proizvodnju vestackog djubriva,boje i eksploziva.Pirita ima u velikm broju razlicitih geoloskih sredina.Izmedju ostalog nastaje iz hidrotermalnih tecnosti (uglavnom vode),koje su bogate hemijskim supstancama zaostalih iz magmatske aktivnosti.Pirit postoji u razlicitim oblicima i formama.od masivnih cvorova do sicusnih svetlucavih kristala.Tvrdoca Pirita je 6,gustina 5 i ne pokazuje cepljivost.Kristalizira u kubicnom kristalnom sistemu.Dolazi najcesce u kristalnim oblicima kocke i oktaedra.Pirit dolazi sa ostalim sulfidima i oksidima,u kvarcnim zilama,sedimetnim i metamorfnim stenama.Upotrebljava se za proizvodnju sumpor-dioksida,za upotrebu u industiji papira,proizvodnju sumporne kiseline itd…

    • Ljiljo sa naučnog stanovišta lepo objašnjeno 🙂 a evo i nekih zanimljivosti vezanih za pirit:
      -dobio je ime od grčke reči pir-„vatra“ ( ako se pirit udari tvrdim metalnim predmetom izbijaju varnice ). Stari Grci su ga koristili da zapale vatru.
      -kada je pronađen barut, pirit je bio osnovni sastojak mehanizma prvog vatrenog oružja
      -postoji izreka „Ulice Londona popločane su zlatom“ verovatno zahvaljujući zrncima pirita koja su vidljiva na pločnicima, a na suncu sijaju kao zlato
      -uvek se drži na suvom mestu, u dodiru sa vodom (posebno toplom) stvara sumpornu kiselinu i druga jedinjenja…

  4. Fluorit je halidni mineral koji se na Mosovoj skali nalazi pod brojem 4.Njegova hemijska formula je CaF2.On je najrasprostranjeniji mineral fluora.Ima ga u hidrotermalnim žilama,gde se nalazi zajedno sa sulfidima.Fluorit je nastao putem pneumatolitskih procesa,pa se nalazi s ostalim pneumatolitskim mineralima(turmalinom i topazom),a zatim i u šupljinama nekih eruptivnih stena.On je tako prisutan kao vezivo nekih peščanika,gde je nastao hidrotermalnim putem.Može se naći i u sedimentima vrućih izvora.Nalazišta fluorita su u Engleskoj, Meksiku, Peruu, Brazilu, Kanadi, SAD-u i Kini.Ime je dobio od latinske reči fluo, što znači teći, jer se brže topio od ostalih minerala. Zbog svojih boja nekada se smatralo da je fluorit dom duge. Boje fluorita su veoma slikovite. Kombinuju se valeri raznih boja, najčešće ljubičasta sa prozirnim belim, ljubičasta sa zelenim ili samo zelena, žuta, smeđa, staklastog je sjaja.Upotrebljava se za dobijanje flurovodonika,u topionicama za dobivanje žitkih rastopa,u optici za proizvodnju akromatskih fluoritskih sočiva,a i kao ukrasni kamen.Obojeni fluoriti pokazuju fluorescenciju.Dobar je za ucenje i pojacava koncentraciju 😀

  5. Rubin je crveni dragi kamen, jedan od varijeteta minerala korunda (aluminijum oksid). Boja mu varira od ružičaste do crvene, boje krvi. Na latinskom crvena boja je ruber. Prirodni rubini su izuzetno reki. Postoji još jedna vrsta dragoga kamena safir, koji takođe predstavlja jedan varijetet korunda. Smatra se jednim od četiri najvrednija draga kamena, zajedno sa safirom, smaragdom i dijamantom.Hemijska formula rubina je Al2O3 i predstavlja varijetet korunda. Rubini imaju tvrdoću 9 po Mosovoj skali tvrdoće. Od dragog kamenja samo je dijamant tvrđi. Svi prirodni rubini imaju nečistoće, bilo da su nečistoće u boji ili inkluzije rutila. Poznavaoci dragog kamenja pomoću nečistoća rutila otkrivaju da li su rubini prirodni ili sintetički. Crvena boja potiče od malih količina hroma koji rubin sadrži. Rubin je crveni varijitet korunda, koji je aluminijum oksid. Plavi varijitet korunda je safir. Ogreb je beo kod oba varijiteta. Bledocrveni korund se ne naziva rubin, već ružičasti safir. Rubin proizvodi često efekat koji je poznat kao asterizam.Kvalitet rubina je moguće poboljšati određenim tretmanom. Najčešće se zagreva na oko 1800°C čime se uklanja deo nečistoća (primesa) njihovim raspadom. Drugi manje prihvatljiv tretman je ispunjavanje fraktura takozvanim olovnim staklom, čime se povećava transparentnost kamena. Na taj način rubin, koji nije bio upotrebljiv za izradu nakita postaje prikladan. Cenu rubina najviše određuje njihova boja. Najviše se ceni crvena boja, koju nazivaju crvena golubije krvi. Nakon boje ceni se jasnoća. Rubini se najviše nalaze u
    Mjanmaru,
    Šri Lanki,
    Keniji,
    Madagaskaru
    Kambodži i
    delovima SAD.

    Neki od najlepših rubina nađeni su u oblasti Mogok u severnom Mjanmaru, ali u poslednje vreme tamo se našlo malo dobrih rubina.Ponekad se u rubinima vidi zvezda. Takvi rubini se na odgovarajući način režu da bi se najbolje pokazao taj efekat.

  6. Biser je zrnasta tvorevina koja nastaje kod školjaka bisernica, višegodišnjim izlučivanjem sedefa na mestu ozlede ako u ljušturu dospe zrno peska ili neko drugo strano telo.
    Sastavljeni su od tankih, koncentričnih slojeva sedefa i većinom su okruglasti. Iako im je tvrdoća po Moshovoj skali između 2,5 i 4,5, biseri nisu lako lomljivi.
    Upotrebljavaju se za ukras i nakit, a cene se po težini (veličini), boji, obliku i sjaju.
    Biseri se dobivaju i vestackim uzgajanjem (kultivirani biseri) gdje se školjke bisernice cepe unošenjem stranog tela, vraćaju u more te vade nakon nekoliko godina da bi se iz njih izvadio biser.
    Biseri su obično okrugli, ali povremeno priroda stvara neke iznenađujuće oblike.
    boja: bela, srebrnobela, ružičasta, crna
    hemijski sastav:organske substance, kalcijev karbonat, voda
    disperzija: nema 😀

  7. Opal

    Posebna karakteristika opala je njegov mlečno-plavkasti ili biserni (voštani) izgled površine i njegove razne boje koje mogu biti promenjive, ovisno od kuta promatranja.

    Opal uvek u sebi sadrži 3-30% vode. Tokom vremena postoji mogućnost da kamen izgubi tekućinu, pukne i izgubi opalne vizualne osobine površine. Zbog toga se ne preporuča njegovo izlaganje toplini. Opal je takodje neotporan na kiseline i razne hemikalije pa treba izbegavati kontakt sa sapunom i parfemima.
    CRNI OPAL
    Crni opal nije samo dragi kamen, on je nacionalni ponos Australije. Njegove boje očaravaju ljudska srca celog sveta. Jedinstvenost crnog opala je njegova sposobnost da razdeli belu svetlost i stvori bilo koju boju spektra za razliku od drugog dragog kamenja koje pokazuje samo svoju dominantnu boju.
    Kao čovjek, i opal ima svoj karakter, ponekad jak, ponekad slab ali nikad dva ista, a naročito crni opali iz Lightning Ridge-a. Ovaj veličanstveni dragi kamen je najređi oblik opala. Nalazišta crnog opala su na severu australske regije NSW u rudarskom gradiću Lightning Ridge. Male žile sirovog opala zvane „Nobbies“ zarobljene su u glinastom tlu oko 10-30 m ispod površine koju vade rudari iz svih delova sveta.
    Izraz crni opal odnosi se na stenu (podlogu) koja nosi opal i koja pojačava boje u opalu. Ispolirani crni opal prikazuje mnoge uzorke boja koje su klasificirani kao harlequin, flagstone, ribbon, straw, kinesko pismo i mnoge druge uzorke. Najredja i najskuplja kombinacija je crveno na crnom.
    boja:razne boje
    tvrdoca:5,5 i 6,5
    gustoća: 1,98-2,50
    hemijski sastav: SiO2+H2O, mineral kremične kiseline 🙂

  8. Akvamarin
    Akvamarin (lat. aqua=voda + marinus=morski) vrsta je minerala berila. Boja, koja dolazi od željeza u njegovom sastavu, varira od svjetlo plave do morsko plave. Na temperaturama 400-500°C boja se može lagano promeniti u tamnije nijanse, dok na višim temperaturama može doći do potpunog gubitka boje. Zato je potrebna velika pažnja kod izrade i popravaka nakita s tim kamenom. Intenzitet boje se takođe može pojačati pomoću gama zračenja, ali to onda neće biti trajnog karaktera.
    Vriednost akvamarina ovisi o boji, pri čemu su najcenjeniji oni tamnije boje. Kriterij pri procenjivanju vrednosti je, osim boje, i prozirnost kamena. Većinom su smaragdno (stepenasto) brušeni, te ovalnog i kruškastog oblika. U usporedbi sa smaragdom, akvamarin je mnogo pristupačniji po ceni, a ipak se smatra prilično dragocjenim kamenom.

    Najvažnija nalazišta su u Brazilu, južnoj Africi, Kini, Indiji i u SAD, dok su ona u Rusiji na Uralu gotovo iscrpljena. Brazilski akvamarin se većinom tretira zagrevanjem kako bi se izgubila zelenkasta boja i dobila veća prozirnost. Nigerijski akvamarin u usporedbi s brazilskim ima više inkluzija, koje bi mogle biti razlog pucanja kamena pri obradi, i zato se češće viđa u neobrađenom stanju. Najnovije nalazište je Mozambik. Kvaliteta tamošnjih akvamarina često se uspoređuje s brazilskim „Santa Maria“ akvamarinom, iz istoimenog rudnika.
    boja: svetloplava, tamnoplava, plavozelena
    tvrdoća: 7,5 – 8
    gustoća: 2,68-2,74
    hemijski sastav: Al2Be3(Si6O18), silikat

  9. Сафир је плави драги камен, један од варијетета минерала корунда (Алуминијум оксид). Назив потиче од латинске речи лат. sapphiru,што значи плав. Ретка врста сафира је „Сафир звезда“ у коме је кристална структура таква да при фокусираном светлу показује звезду из било ког правца. Постоји још једна врста драгог камена – рубин, који је такође варијетет корунда. Сафир сматра се једним од четири највреднија драга камена заједно са рубином, смарагдом и дијамантом.

    Историја сафирa датира још пре 7. век п.н.е., када су га користили Етрурци, а после њих Грци и Римљани, који су га доносили из Индије.

    Назив сафир некада се користило за сво драго камење. Око 1800. године признати су сафир и рубин као варијације корунда. Тада се плаво камење називало сафирима, а црвени рубинима, док су се све остале боје сврставало се под минерал корунд. Данас се минерали из групе корунда, свих боја, осим црвених, називају сафирима.
    Корунди су иначе безбојни.Плаву боју сафирима дају примесе гвожђа и титанијума, љубичасту ванадијума, а хрома ружичасту. Када је проценат гвожђа мали, добијају се жути и зелени тонови.

    Корунд је врло редак минерал који се може наћи у алуминатним стенама следећих типова:
    Магматским или еруптивним стенама где се кристалише у стенама богатим алуминијумом и сиромашним са силицијумом, као што су базалт и сиенит ( у Кенији).

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s